„Проблем Србије није улазак у ЕУ већ улазак у сопствену земљу, у села из којих су људи отишли“, објаснио је Кркобабић. „Задатак нам је да покушамо да задржимо младе на селу и да вратимо оне који су отишли у потрагу за послом. Земља може да задржи младе на селу, уколико им се понуди могућност избора, а једна од тих је развој задругарства.“
Ваља подсетити на то да је у току конкурс Министарства задуженог за локални економски развој и рад јавних предузећа за доделу бесповратних средстава за оснивање нових задруга и инвестиција у постојеће задруге у овој години и да траје све до октобра, док је за нове задруге предвиђена помоћ од 50.000 евра, а за постојеће од 100.000, чији је основни циљ да земља задржи младе на селу уколико им понуди могућност да започну бизнис и сами себе упосле. Држава ће у наредне три године уложити 25 милиона евра за обнову и развој земљорадничких задруга.
Аграрни аналитичар и члан Одбора САНУ за село Бранислав Гулан каже за „Дневник” да се млади који су већ отишли пут већих градова и иностранства неће чак ни доделом бесплатне земље вратити, али да би та мера могла допринети да се они који још нису напустили село у њему задрже, као и да будуће генерације које су још увек мале, схвате да се и у селима може добро живети и зарадити.
„У Србији има 4.709 насеља, од којих је 1.200 у фази нестајања, а у 1.034 има мање од по 100 становника“, истиче Гулан.“Осим тога, у Србији данас опада број становника у 86 одсто насеља, а истовремено је празно и без власника око 50.000 кућа, а тренутно у 150.000 њих нико не живи.“
Он подсећа и на чињеницу да у 2.000 српских села нема поште, 500 њих нема асфалтни пут ни везу са светом, док у 400 нема ни продавница па мештани морају на пут да купе храну.
„Уз то, Србија располаже с близу 5,1 милиона хектара пољопривредног земљишта, а од тога се тек 3,35 милиона хектара обрађује. Просечна њива је величине 4,5 хектара, што значи да су поседи уситњени и да се сваштари да би се преживело на селу. Алармантно звучи податак да је прошле године у Србији умрло 100.000 становника, а рођено свега 64.720, што је најмање у последњих 100 година. У таквој ситуацији држава мора радити на оснивању нових задруга и реафирмацији неких постојећих, што су само први кораци у обнови запуштених српских села“, објашњава Гулан.
Наш саговорник истиче да ће све бити празна прича уколико се не направи нова аграрна политика и нова аграрна реформа, која ће водити ка томе да задругари постану робни произвођачи, да млади на селу имају приближно исто као и они у граду, а то пре свега значи и нову социјалну политику. Ништа се неће постићи ако на селу и даље буде сиромаштво и културна оскудица јер ће то опет терати младе из руралних крајева ка градовима.
„Млади који су остали на селу, као и они који на њему хоће да започну бизнис уз помоћ државе, морају имати све оно што је савременом човеку потребно за живот, а то пре свега значи да могу да обезбеде егзистенцију за себе и породицу. Они то могу ако су робни произвођачи којима ће држава помоћи да своје производе продају, али и да им омогући средства да их произведу. При том, нова социјална политика мора младима омогућити да имају и будућност, односно да својој деци пруже оно што пружају родитељи у градовима и варошицама. То све пак значи нову аграрну политику и аграрну реформу, а повратак задругарства је само њен почетак“, закључује Гулан.
Љ. Малешевић
У задругама запослено 10.000 радника
Гулан објашњава да је задругарство светски тренд с око 800 милиона задругара организованих у 750.000 задруга.
„Данас је око три милијарде људи у свету повезано с радом задруга. У Србији постоји око 1.500 задруга и 123.000 задругара. У тим задругама запослено је око 10.000 радника, а то је и те како значајно за село и пољопривреду“, каже Гулан.
