Дигитализација већ ушла у свако треће газдинство

Пионир дигиталне пољопривреде Србије, Институт БиоСенс у Новом Саду, налази се на пола пута до завршетка научног пројекта Антарес, за који је новосадски Институт добио 28 милиона евра: половину од Европске уније, а остатак износа обезбедила је Србија из кредита од Европске инвестиционе банке.
Žetva pšenice Foto: Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Идеја пројекта је да се подстакне економски развој наше земље развојем врхунске науке и њеном применом, и то на два начина: да се резултати из науке директно пренесу у сектор пољопривреде и она оснажи дигиталним алатима, као и да се ИТ сектор који је код нас већ развијен, унапреди акцелераторским програмима и мотивисањем младих људи да праве своје производе намењене пољопривреди.

Руководилац  пројекта Антарес, проф. др Весна Бенгин с Института БиоСенс, каже да је остало још три и по године да пројект дуг седам година буде завршен.

- Задовољни смо до сада постигнутим  резултатима, али тај успех делимо и с нашим пољопривредницима, који су показали спремност да крену у примену ИТ-а у пољопривреди, свесни да се ова грана привреде не може више радити као некада на традиционалан начин - каже проф. др Весна Бенгин. – Истраживања показују да се већ 30 до 40 одсто домаћих пољопривредника  у производњи ослања на неки вид дигиталне технологије. Оно што охрабрује јесте чињеница да је међу њима велик број произвођача средње величине који разумеју да им нове технологије могу омогућити да с мање улагања добију веће приносе и да у свом раду имају што мање ризика, све чешће присутног због климатских промена.

Тај средњи слој је, каже проф. др Бенгин, значајан и здрав сегмент  у домаћој пољопривреди јер су то људи животно опредељени да се баве пољопривредом, често генерацијски, који неће лако напустити своју оријентацију, и то је оно што улива наду, да су Институт Биосенс и пројекат Антарес на добром путу да унапреде пољопривреду као важну окосницу у економском развоју земље.

- Они су наша  покретачка снага, виде потребе за улагањем и  улажу колико могу, али је битно и да држава помогне програмом субвенција. Сваки сегмент производње од припреме земљишта, неге усева, ђубрења, наводњавања, жетве, транспорта може се дигитализовати, али није неопходно дигитализвати све. Значајно је подвући да се дигиталне технологије не примењују само на ратарске усеве, већ да имају широку примену, практично, у целом сектору пољопривреде. Развили смо бројне прототипове сензора који имају примену у воћарству, повртарству , сточарству, виноградима, стакленицима.  На пример, можемо помоћу сензора контролисати квалитет млека. Развили смо сензор за мерење броја соматских ћелија у млеку, те ћелије су први знаци болести код крава, али се њихово присуство не примећује одмах, већ често тек када болест узнапредује. Направили смо уређај који је једноставан и који се може користити без икаквог техничког предзнања, што сточарима олакшава посао. Направили смо и Плант-О-Метар, уређај који се користи ручно или монтира на трактор и одређује здравствени статус биљке, а самим тим и њене потребе за прехраном. Први прототип смо већ развили. Уређај ће бити једноставан за употребу и приступачан - а цена ће бити знатно нижа од конкуренције како би домаћи пољопривредници, који желе да примењују концепт прецизне пољопривреде могли што лакше да се укључе у процес дигитализације - наводи наша саговрница.

Институт  БиоСенс је, наглашава проф. др Бенгин, у оквиру пројекта развио и дигиталну платформу АгроСенс која помаже пољопривредницима да уз помоћ рачунара или телефона прате стање усева, на основу података прикупљених са сателита, дронова, различитих сензора и метеоролошких станица. Институт  је и део мреже Европске свемирске агенције ЕСА, односно регионални центар за дистрибуцију сателитских снимака Коперникус програма значајних за пољопривреду. Ти снимци се налазе управо на дигиталној платформи АгроСенс. Уз помоћ њих, пољопривредници могу одмах да добију мапе различитих оптичких индекса својих усева, да прате како усеви напредују, да ли има промена на биљкама, и провере на терену да ли је потребно ђубрење или наводњавање.

Ослушкујући пољопривреднике и едукујући их, мисија Института јесте да постане европски лидер у дигиталној пољопривреди, као и да покрене револуционарни напредак, и то не само у смислу повећања ефикасности пољопривреде, смањења загађења животне средине и новчаних уштеда, већ и у начину на који се пољопривредна делатност доживљава и реализује. 

У кампусу зграда отпорна на вибрације

АНТАРЕС је највећи научни пројекат икада који је финансирала ЕУ у Србији с намером да се БиоСенс  претвори  у Научни центар европске изврсности, чија ће истраживања у области дигиталне пољопривреде пружити конкретне напретке нашем друштву. До престижног пројекта, подсећамо, Институт БиоСенс је стигао у конкуренцији од скоро 200 пројеката из целе Европе, у којима су учествовале најјаче европске научноистраживачке институције, попут универзитета из Оксфорда, Кембриyа и Института Макс Планк, укључујући и 22 институције из Србије. Тако је  Институт БиоСенс из Новог Сада освојио прво место у Европи у оквиру најпрестижнијег позива Европске комисије Хоризонт 2020 - Тиминг. У оквиру пројекта, Институт БиоСенс добиће и нову зграду у кампусу, отпорну на вибрације са најсавременијом опремом, а циљ је и запошљавање високо квалификованог кадра.

З. Делић

EUR/RSD 117.5959
Најновије вести