Још од свог открића, увођење антибиотика у клиничку праксу представља револуционаран преокрет у лечењу бројних инфективних болести. Умрежен систем праћења њихове употребе је нешто што постоји на нивоу ЕУ, а у нашој земљи се успоставља. Сваки вид нерационалне и нестручне употребе антибиотика погодује настанку и ширењу резистенције на ове лекове. Често се прибегава субдозирању, односно примени лекова у мањој дози од прописане што такође погодује стварању отпорности на ове лекове и последично губитку њихове ефикасности.
По речима професорке на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Зоране Ковачевић за „Дневник”„Агениција за лекове и медицинска средства Србије прати укупну потрошњу антибиотика у ветерини и у медицини .
- Али детаљнији увид у стварну потрошњу антибиотика у сврху што рационалније употребе ових лекова би био могућ тек сталним праћењем потрошње антибиотика на нивоу здравствених установа, и на нивоу ветеринарских амбуланти и фарми. Зато ће креирање смерница за израду ових програма бити део будућих истраживачких пројеката Пољопривредног и Медицинског факултета у заједничкој борби против резистенције бактерија на антибиотике.-рекла је проф. др Ковачевић.
„Светска недеља свесности рационалне употребе антибиотика” почела је у петак 18. новембра а завршава се у четвртак 24. новембра , па ће на новосадском Пољопривредном факултету бити више предавања за студенте ветерине и медицине о овој теми. Овогодишње обележавање протећи ће под слоганом „Спречимо антимикробну резистенцију заједно”.
Предавачи ће бити професори са Пољопривредног и Медицинског факултета, у Новом Саду, и универзитетски професори из Загреба и Скопља са оба факултета.
Професорка.наглашава да гени резистенције могу на различите начине да се преносе са животиња на људе и обрнуто.
- Резистенција на антибиотике је велики глобални проблем и једна од највећих претњи за безбедност хране, здравља људи и животиња. Процењује се да годишње у свету умре чак 700 000 људи као последица неефикасне терапије антибиотицима. Несавесна, неодговорна и неконтролисана упореба антибиотика како код људи тако и код животиња доприноси развоју и ширењу резистенције бактерија на антибиотике. Поред тога, гени резистенције могу на различите начине да се преносе са животиња на људе и обрнуто. Резистенција бактерија на антибиотике са животиња које се користе у исхрани људи се може проширити на људе путем хране, воде и животне средине, али и путем директног контакта са животињама. - истакла је наша саоговрница.
Резистенција бактерија на антимикробне лекове, рекла је, изузетно је сложен проблем, па у нашој земљи, али и у свим европским земљама постоје утврђени програми за праћење резистенције бактеријских сојева изолованих из човека и домаћих животиља.
- Поред тога, изузетно важан корак ка спречавању настанка и ширења резитенције бактерија на антибиотике представља подизање свести међу будућим и садашњим здравственим радницима о овом проблем, што је и истакнуто у Глобалном акционом плану Светске здравствене организације за борбу против антимикробне резистенције - казала је др Ковачевић.
Како је истакла,решавање проблема резитенције бактерија на антибиотике захтева интердисциплинарни и међусекторски приступ, кроз концепт “Једног здравља”чиме се подстиче рационална употреба антибиотика у хуманој и ветеринарској медицини, као и примена превентивних мера и оба сектора.
- Подстицање превенције и контроле инфекција у здравственим установама, на фармама и просторијама прехрамбене индустрије, као и примена најбољих пракси у пољопривреди и производњи хране су кључни за смањење потребе за антибиотицима и смањењу појаве и преноширењја резистенције бактерија на ове лекове -рекла је проф. др Ковачевић.
З. Делић
