– Због обилне кише и прекидања жетве више пута, знатно је смањен квалитет наших житарица – рекао је Танјугу директор „Жита Србије” Вукосав Саковић.
Он је навео да је, на срећу, 40 одсто жетве завршено пре падавина и да се може говорити о томе да ће бар 40 одсто пшенице бити доброг квалитета, као и да ће проценат сточне пшенице бити знатно повећан.
– Жетва је почела веома рано: 9. јуна комбајни су већ били на њивама и данас, месец касније, стигли смо свега до 80 одсто пожњевених површина. Жетву смо почели с одличним резултатима и када су приноси у питању, а посебно када је реч о квалитету – рекао је Саковић.
Када је реч о пролећним усевима, Саковић каже да је вегетација нешто бржа него уобичајено за наше поднебље и да они за сада изгледају одлично, како сунцокрет, тако и соја и кукуруз.
– Уколико временске прилике буду нешто боље, односно ако падавине не буду свакодневне, можемо очекивати рекордан род тих усева, али не само рекордан већ и род који би дошао десет до 15 дана раније него што је то уобичајено – навео је он.
Истакао је да је познато да је Србија један од већих извозника кукуруза у свету и да је веома важно да род кукуруза буде добар, а посебно зато што су сетвене површине под кукурузом смањене у корист, пре свега, пшенице и уљане репице, а делимично и сунцокрета.
– Тако бисмо бисмо сачували тржишта која смо годинама освајали – додао је Саковић.
Како је казао, киша је утицала на хектолитар који је у паду и испод дугогодишњег просека за нашу земљу.
– Следећи проблем се односи на проклијала зрна. Тамо где је пшеница полегла због олује и невремена, града и слично, жито је углавном проклијало, а посебно у областима где су падавине биле изузетно обилне. Познато је да проклијала зрна не могу да се користе у људској исхрани, као и да се та пшеница може користити само за производњу сточне хране – објаснио је Саковић.
Када је реч о приносима, истакао је да је ту ситуација многа боља и да су они ове године близу рекордних.
– Министарство пољопривреде треба под хитно да провери откуп жита од пољопривредних произвођача у Србији и да надлежни из Министарства обиђу и пољопривредне произвођаче и откупљиваче да би зауставили накупце да пљачкају пољопривреднике – изјавио је председник Јединствене Србије Драган Марковић Палма.
Он је рекао да накупци имају две цене – једну за наводно проклијало жито, која износи од 10 до 12,5 динара килограм, с тенденцијом пада на осам-девет, и другу цену за квалитетно жито, од 17 динара, а прошле године је то било 18 динара.
– Ресорно министарство треба да провери да ли је стварно жито у таквом стању како накупци говоре пољопривредним произвођачима. Они наводно проклијало жито прерађују у сточну храну, а ја мислим да то није случај – казао је Палма.
По његовим речима, у Војводини се очекује просечан принос од око шест тона по хектару, пошто су се до сада кретали од пет до 8,4 тоне, а у централној Србији између четири и шест тона.
– Очекује се укупан просек за Србију око пет тона по хектару, и то би нам дало око 3,3 милиона тона пшенице. Србији је од тога потребно 1,5 милион тона, а све остало је намењено извозу. Само треба с таквим квалитетом и веома великом понудом у свету пронаћи купце – навео је Саковић.
З. Делић
