Воће добро родило, а добра и цена
Сезона је воћа и на пијачним тезгама и у маркетима има га у изобиљу.
Задовољни су потрошачи али и произвођачи. Купци се не жале на квалитет, ни цене, а воћари кажу да је ова година солидна, у погледу коштања рода навелико и приноса, али су задовољни и тиме што се воће купује, јер има година када немају коме да га продају по иоле прихвативој цени.
Ове године није све воће добро родило.
– Кајсија и трешања није било много због мраза и честих киша, али су вишње чија је берба завршерна, брескве чије сорте све више пристижу за бербу добро родиле. При том брескве се добро продају, а цена им је навелико од 60 до стотину динара за килограм. Већ има и шљива за које ће велики трговци по свему судећи килограм плаћати 50 динара, а за месец дана почеће и јабуке да се беру – каже воћар Милан Ковачевић из Черевића, највећи по засаду у општини Беочин.
Он све ово воће има на 20 хектара и продаје га на новосадској Кванташкој пијаци и преко велетрговаца који га онда даље пласирају по великим трговинским ланцима у земљи.
Воћарством се Милан поћео бавити пре две деценије, после 17 година рада у Беочинској ценемтари
– Имали смо воћњак и мало по мало с оцем сам се окренуо воћарству . Подручје је богом дано за воћњаке, успева и доноси род и зараду – каже Милан. Све што ми је потребно за рад у воћњаку имам, па и хладњачу, и не бринем ако се воће не прода, премда ми она служи првенствено за чување јабука Имам и Земљорадничку задругу „Подунавски воћар“, где нас је 13 чланова и око стотину коопераната – прича Милан .
Додаје да је рад у воћњаку мукотрпан, од јутра до мрака, сваки дан од раног пролећа до касне јесени,па када се гледа
За разлики од других воћар Милан Ковачевић није тражио подстицаје од државе. Не јавља се на конкурсе нити му треба материјална потпора те врсте. - Немам у воћњаку противградну заштиту нити је планирам, покривање засада иде заједно уз систем за наводњавање, а то су огромна улагања о којима не размишљам. За породицу сам и од овога обезбедио егзистенцију, па пошто не видим да ће ме деца наследити у воћњаку не мислим о томе.
зарада и уложени труд не осети се задовољство од прихода.
За велики воћњак Милану је потребна и радна снага с којом каже не оскудева, јер има радника који код њега раде и дуже од десет година.
– Упркос међусобном поверењу ипак ја или супруга морамо бити присутни за сваки посао, па је обавеза преко главе. За сада се у послу највише ослањам на супруги, док је ћерка студент па не стиже због обавеза, а син користи школски распуст да помогне, сваки дан је са нама, све зна и види шта треба радити. Али хоће да студира медицину, па не видим одмену у послу – каже Милан Коваћевић.
Уз послове у воћњаку овај предузетник се бави и калемарсвом, највише калеми брескве, кајсије и по коју сорту шљиве, али и услужно подиже воћњаке. Буде младих садница годишње 14.000 комада па и ту дође приход. – Лепо сам се снашао после одласка из цементаре, али сам имао и добру основу, што сам умео да уз огроман рад искористим – напомиње Милан.
З. Делић