Кад се прича о предузетништву углавном се мисли на технологије, али то не мора да значи, написала сам блог "Како да започнеш посао из Србије" и дала примере за неколико послова у којима може да се прави више од 2.000 евра, што сам тестирала на својим пријатељима, рекла је Миљановић у дебати ЕУ Инфо центра.
Казала је да је њен текст на блогу за два дана видело више од 35.000 људи, што значи да постоји велика потреба за тим.
Миљановић је истакла да када се скупи десет младих свако од њих може допринети да се подигне једна старт ап компанија.
Према њеним речима, за квалитетне људе, који желе да уче, границе не постоје, а финансија има много у иностранству.
Али, нема довољно добрих идеја, предочила је, наводећи да свакодневно добија поруке од младих који питају шта да раде.
Развијај идеју довољно да можеш да покажеш да ради и ја ћу ти онда помоћи, али не могу да урадим то за тебе. Гомила је идеја, али нико неће да ради, објаснила је Миљановић.
Два пута сам остала на улици без посла, није увек све било супер, али лекције које сам научила радећи у иностранству су нешто од чега данас живим и зарађујем шест пута више него моја мама, која је професор, рекла је млада предузетница.
Оснивачица фирме "Литтле Блуе Пот" (Мало плаво лонче) Јована Леа Симић испричала је да је постала предузетница из револта, пошто је напустила сигуран, перспективан, добро плаћен посао у страној компанији у Србији, где се запослила кад је завршила ФОН.
Потом је, како је рекла, месецима истраживала који посао ће да покрене, знајући да ће то бити производња хране, и почела је прераду воћа с новцем "недовољним и за један поштен ауто".
Одлучила сам да ангажујем услужну производњу. То је модел који сам учила на факултету, не знајући да ли то функционише у Србији, а испоставило се да изванредно функционише. То значи да ја имам своју рецептуру и технологију, да изнајмим фирму која има капацитете да производи за мене, уз мој надзор и тако добијем производ, предочила је Симић.
Иако нисам имала никакву земљу, испоставило се да је тај модел разрађен код нас и постоје произвођачи који се само тима баве, открила је она.
Њена фирма, после многих искушења, ради две године и извози у иностранство, а како каже први циљ је био да покаже свету да Србија може да има премијум производ - 100 одсто српски.
Како је рекла, прво тржиште јој је било Америка, јер су трендови хране у Бруклину.
Знала сам да је то тест тржиште и да ће, ако мој производ тамо успе, успети у остатку западног света. Нашала сам дистрибутере, што није било тешко, и то се десило шест месеци након оснивања фирме, указала је она и додала да је онда за своје џемове отворила и тржиште Велике Британије.
Саветница за компање у Научно-технолошком парку Звездара Јелена Петровић рекла је да од 2015. године, када је парк основан, данас ту послује 40 компанија, од којих су 19 растуће, а остале старт ап.
Она је навела да Пословно технички инкубатор тог парка пружа подршку за 60 старт ап фирми и младим предузетницима да покрену бизнис.
Тренутно постоје програми финансијске подршке, али они нису прилагођени старт ап компанијама и иновацијама које су ризичан бизнис, рекла је Петровић и указала да држава мора боље да схвати улагања у тој области.
Виша научна сарадница Економског института Сања Филиповић упозорила је да је Србија непревазиђена у свету по одлива мозгова, а да је поражавајућ податак да је у Србији 35 одсто младих незапослено.
Држава мора нешто озбиљно да предузме, за почетак да се промени систем вредности и младима подигне светст о предузетништву, за шта не треба много улагања, навела је она и предочила истраживање према којем 60 одсто младих у Србији жели посао у државној служби.
