За радна места у тим областима у првој половини године био је 7.851 оглас, док их је у истом лањском периоду било 7.297. Такав тренд се бележи од 2009. године, када је понуда послова за одређена занимања вишеструко увећана.
Највећи пораст присутан је у понуди послова који обухватају ИТ, машинство и електротехнику, затим услуге (туризам, угоститељство), администрацију и рачуноводство, право, фармацију и здравство, те креативну индустрију (дизајн), наводи се у саопштењу „Инфостуда”.
Најзначајнији раст се бележи у ИТ сектору, где је у односу на једног стручњака 2009. године, у 2017. тражено чак шест. У машинству је тај однос један према пет, а у електротехници један према четири. Два пута више расписивани су огласи за запослење у администрацији, рачуноводству, угоститељству, праву и дизајну. Чак и за она занимања за која се кадрови традиционално најређе траже, као што су фармација и здравство, 2016. је било 1,6 проценат огласа више него пре осам година.
Изван ИТ сектора, занимљиво је да су, осим дипломираних инжењера машинства и електротехнике, најтраженији били ауто-механичари, кувари, месари и фризери. На листи пет најтраженијих пре три године били су и комерцијалисти, а лане возачи.
Када је реч о стручној спреми коју послодавци траже, уочљива је промена у периоду 2014–2016. Док је пре три године за 48 одсто понуђених послова била потреба средња стручна спрема, 2015. је тај проценат порастао на 52 процента, а прошле године на 60.
С друге стране, приметан је пад огласа у којима послодавци траже кандидате с вишом и високом школом – с 36 одсто у 2014. и 2015. години на 24 процента у 2016. Знатно мањи пад се бележи када је реч о кандидатима са завршеним факултетом или мастером.
Међу кандидатима који су прошле године конкурисали на огласе, више од половине је имало диплому факултета и звање мастера, високе, више школе или бачелор, док је кандидата са средњом школом било око 40 одсто.
Иако је приметан раст броја огласа за послове за које је довољна средњошколска диплома, то ипак не значи да су послодавци снизили критеријуме. О томе сведочи податак да се у претходне три године бележи драстичан пораст броја огласа на енглеском језику, с 3.909 у 2014. на 6.473 прошле године, што је 27 посто од укупног броја огласа. Сагласно томе, растао је и број оних који су аплицирали на огласе на том језику – с 236.328 у 2014. на нешто мало испод триста хиљада лане.
Језик и искуство
Кад је реч о огласима на страним језицима, убедљиво преовлађује енглески, док су знатно мање заступљени немачки, руски и мађарски.
Занимљиво је да је прошле године готово трећина, тачније 31,8 одсто кандидата, имало више од десет година радног искуства. Следе они с искуством од једне до три године, којих је било 22,6 процента, затим с искуством од четири до шест (16,8 одсто), и они са стажом од седам до девет година – 10,1 одсто. Најмање је било кандидата с искуством мањим од једне године (8,4%), односно без искуства (шест процената).
