Штрајк глађу да буде последњи корак

Агенција за мирно решавање радних спорова апелује на запослене да незадовољство према послодавцу најпре покушају да реше мирним путем, а не одмах штрајком.

Штрајк глађу, којем неретко прибегавају незадовољни запослени да би покушали да остваре своја права, није законит и представља најштетнији и најрадикалнији вид протеста, истичу у Агенцији.

Упозоравају и на то да „обичан” штрајк није исплатив ни послодавцу, ни самом штрајкачу јер су губици за обе стране велики због обуставе производног процеса, односно изостанка зараде.

Наиме, 25 радника с инвалидитетом крагујевачког предузећа „Застава Инпро” већ седми дан штрајкује глађу, а на тај корак су се одлучили јер им је за август исплаћен само део плате, 11.000 динара, иако је држава уплатила предузећу 75 одсто од плате сваког радника.

Они се, међутим, како је Тањугу потврђено у Агенцији, ради заштите својих права нису обратили Агенцији за мирно решавање радних спорова, пред којом је поступак потпуно бесплатан, односно пада на терет државе и окончава се у року од 30 дана.

Уместо преговора у поступку пред Агенцијом, штрајком прете и радници фабрике авиона „Утва” из Панчева, док су запослени у правосуђу најавили штрајк за 1. новембар.

Из Републичке агенције за мирно решавање радних спорова зато апелују да се пре одлуке о радикалним потезима синдикати и запослени најпре обрате Агенцији.

– Наш апел је да се прекине пракса која је у последње време врло честа – да се запослени у првом кораку остваривања својих права одлучују на штрајк, или штрајк глађу – рекао је зааменик директора Агенције Ивица Лазовић. – Ово је правна држава и треба да прибегну легалним токовима остварења права.

Он је истовремено позвао све незадовољне раднике да своја права код послодавца остваре мирним путем уз посредовање миритеља из Агенције, истичући да колективни спор пред Агенцијом може покренути и појединац, а не само синдикат.

– Једна од најважнијих радњи је да штрајк буде законит. Тек на тај начин стичу се услови за покретање поступка пред Агенцијом, односно да миритељ из Агенције позове послодавца и да се започну преговори о решавању спора – указао је Лазовић.

Иначе, задатак миритеља из Агенције је да се током преговора залаже за то да Одбор за мирење у року од 30 дана донесе препоруку о решењу спорних питања. Уколико стране ту препоруку прихвате, закључују Споразум.

Тај поступак пред Агенцијом је потпуно бесплатан, односно пада на терет државе, без обзира на то да ли су стране у спору из државних или приватних предузећа.

Д. Мл.

 

Од протеста до колективног уговора

У току 2015. године Агенција је посредовала у преговорима за осам штрајкова и 22 поступка поводом закључивања, измене, допуне или примене колективног уговора. У првој половини 2016. године посредовала је у три штајка и четири колективна спора по другом основу.

EUR/RSD 117.3251
Најновије вести