– Први основни суд у Београду, пред којим је вођен тај поступак по оптужном акту Првог основног јавног тужилаштва, донео је одбијајућу пресуду услед апсолутне застарелости кривичног дела 27. октобра 2016. године, а пресуда је постала правоснажна 2. децембра исте године – каже за „Дневник“ портпаролка Тужилаштва Александра Ђенадић, заменица првог основног јавног тужиоца у Београду.
По закону, апсолутна застарелост за кривично дело несавесног рада у служби, из става 1, наступа протеком шест година, а за исто дело из става 2, после десет година од кривичноправног догађаја у вези с којим се терети окривљени, и по сили закона, како напомиње заменица тужиоца, наступањем апсолутне застарелости, поступак више не може да се води.
Након правоснажности одбијајуће пресуде, односно решења о обустављању поступка, предмети се, сходно закону, архивирају.
По јавно доступним информацијама, тај предмет је у Прво основно тужилаштво стигао 2008. године. Након спроведене истраге, поднет је, у децембру 2012, оптужни предлог против четири особе које су 2005. године биле у комисији за спровођење поступка јавне набавке 30 санитетских возила: тадашњег секретара Министарства здравља Драгана Мораче, службеника Министарства задуженог за студијско-аналитичке послове у Одсеку за медицинско снабдевање Владимира Михајловића, службенице задужене за нормативно-правне послове у Одељењу за здравствено осигурање Јованке Панетелић и тадашње државне секретарке у Министарству здравља Невене Карановић, која је била председница тендерске комисије.
Оптужним актом, чији факсимил је доступан на сајту невладине организација која се бави истраживачким новинарством ЦИК, четворо бивших службеника Мистарства здравља сумњиче се да су од јуна 2005. године до октобра 2006, „кршењем закона, других прописа и општих аката и пропуштањем дужности надзора очигледно несавесно поступали у вршењу службе”, те да је „услед тога Министарству здравља причињена штета у износу авансне уплате на име закљученог купопродајног уговора за испоруку предметних санитетских возила с продавцем а. д. ’Јуцит’ од 79.150.352 динара”.
У оптужном акту су изнете сумње да комисија, приликом одабира најповољнијег понуђача, „није поступила у складу са Законом о јавним набавкама и условима предвиђеним у јавно оглашеном тендеру”.
Осумњичени су, како се наводи у оптужном предлогу, понуђача а. д. „Јуцит” предложили Министарству здравља „као најповољнијег понуђача који испуњава предвиђене услове, иако је исти, од те комисије, још у раној фази поступка требало да буде из њега елиминисан јер није испуњавао услове из огласа, и то да приложи биланс стања за последње три године потврђен од овлашћеног ревизора, није поседовао тражену финансијску способност јер је претходно био у стању неликивидности и није приложио оригинални извод из АПР-а или копију да је верна оригиналу” .
Такође, по тексту оптужбе, „након што је од Министарства здравља као најповољнији понуђач одабрана фирма а. д. ’Јуцит’, осумњичени Михајловић и Пантелић су приступили састављању уговора о купопродаји, који је потом закључен 26. сетембра 2005. године”. У њему је, “противно тачки 6 из јавног огласа, по којој је изабрани понуђач могао да потпише уговор с Министарством здравља тек пошто претходно прибави банкарску гаранцију за добро извршење посла у износу пет одсто вредности купопродајне цене, предвиђено као финанасијско обезбеђење две соло менице продавца, једна на име доброг извршења посла, а друга за повраћај авансам чиме је Министарство здравља било изложено финансијском ризику, имајући у виду да је а. д. ’Јуцит’, као изабрани продавац, пре потписивања уговора ушао у стање неликвидности, тако да није био финансијски способан да обезбеди гаранцију банке”.
Да је, како се наводи у оптужном акту, „поступак провере испуњења услова из јавног огласа био доследно спроведен, до закључења уговора с ’Јуцитом’ не би ни дошло”.
Бившим осумњиченима оптужба је приписивала и да су, након што је уговор закључен и протекао њиме предвиђен рок од 12 недеља за извршење обавезе „Јуцита”, у децембру 2005. године, „пропустили да прате реализацију уговора и да предузимају све мере у циљу заштите интереса Министарства здравља, а што је пре свега значило благовремено активирање предатих меница ’Јуцита’ код пословних банка и покушаја повраћаја авансне уплате”.
„Те менице су активиране тек у октобру 2006. године, након протека више од шест месеци од дана кад се то могло учинити по уговору, а када се њихова наплата више није могла спровести уопште јер је ’Јуцит’ од 24. марта 2006. у непрекидној блокади и над истим се спроводи стечајни поступак”, пише, између осталог, у оптужбама које су одавно апсолутно застареле.
Трошкови поступка по одбијајућим пресудама падају, предвиђено је законом, на терет буџета, што је и праведно.
Јаска Јаковљевић
