Признање кривице укида дуга и скупа суђења

Статистика говори да се све чешће закључују споразуми о признању кривичног дела, у којима су, с једне стране, окривљени и одбрана, а с друге, Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Новом Саду.
д
Фото: Dnevnik.rs

Очигледно је да бладодети тог  института доприносе томе да Тужилаштво добија признање окривљеног, што поједностављује сам поступак, а с друге стране, за окривљеног значи мање трошкове, брже окончање кривичног поступка и убрзани долазак до правоснажне пресуде, без дугих и скупих суђења. Ваља узети у обзир и то да  често поступци због немогућности окривљених да плате трошкове кривичног поступка падају на терет буyета, а ради се о износима који нису занемарљиви.

– Одбрана и новосадско Више јавно тужилаштво имају приближан број предлога за нагодбу. Најчешће се ради о кривичним делима производње и стављања у промет дрога, разбојништава и ношења ватреног оружја – каже за „Дневник” портпарол ВЈТ-а и заменик вишег јавног тужиоца Зоран Јаковљевић.

– Од 2013. године, кад је институт нагодбе почео да се примењује, приметан је тренд пораста предлагања закључења споразума. На пример, 2014. на подручју новосадског Вишег суда било је 79 предлога за закључење споразума о признању кривичног дела, а ове године, односно до половине септембра, има већ 130 предложених споразума – објашњава Зоран Јаковљевић.

Од 2013. године, кад је институт нагодбе почео да се примењује, било је 79 предлога, а ове године, до половине септембра, има већ 130 предложених споразума

Он оцењује да је приметан тренд раста броја споразума закључених у фази истраге, што указује на суштину тог института – да се уласком у преговоре и закључење споразума поједностави процедура при самом почетку поступка, чиме се лишава апарат комплетне процедуре и истраге и главног претреса.

Јаковљевић објашњава да се споразум може закључити само с окривљеним у присуству његовог браниоца, без обзира на то колика је запрећена казна. Иницијатива-предлог за закључење споразума може доћи од јавног тужиоца, окривљеног и одбране. Он се може закључити у две фазе поступка, од доношења нарадбе о спровођењу истраге, па до окончања главног претреса.

Фото: Dnevnik.rs

– Од окривљеног и његовог браниоца се очекује да активно учествују у преговорима у оним битним елементима којима Законик о кривичном поступку захтева да буду обухваћени самим споразумом, а ради се о потпуном признању кривичног дела, безусловно, безрезервно, без присиле, односно принуде. Зато законодавац и јесте поставио као услов присуство браниоца, чак и за она кривична дела за која њихово присуство није обавезно – додаје Јаковљевић.

Наиме, оптужница која се подигне након закљученог споразума о признању кривичног дела у фази истраге не пролази контролу ванрасправног већа које чине троје судија, у конкретном случају Вишег суда у Новом Саду, као што је то случај с оптужницом која се подиже редовно након спроведене истраге.

– Дакле, након усвајања споразума, ако је у фази истраге, о њему одлучује судија за претходни поступак након што је тужилац подигао оптужницу коју доставља уз примерак закљученог споразума. После тога судија за претходни поступак одређује рочиште, на које позива окривљеног, браниоца и заменика јавниг тужиоца, на којем одлучује о усвајању тог споразума, односно о испуњености свих услова. Потом доноси одлуку о усвајању споразума, односно пресуду, на коју се окривљени, одбрана и јавни тужилац не могу жалити као што би могли на редовну пресуду, осим у прецизно одређеним веома малобројним ситуацијама – наводи наш саговорник.

У фази истраге окривљени се огласи кривим за конкретно кривично дело и осуди на казну договорену у спорзуму, уз остале елементе, као што су трошкови кривичног поступка, имовинскоправни захтев оштећеног (ако постоји), евентуална мера безбедности, на пример одузимање предметаиз кривичног дела, попут наркотика, одузимање имовине проистекле из кривичног дела, одлука о притвору... Друга је ситуација, у фази суђења, до окончања главног претреса, када се такође може поднети предлог за закључење споразума. Тада се такође приступа закључењу споразума пред јавним тужиоцем, који у таквој ситуацији, пошто је оптужница већ подигнута, суду само доставаља закључен споразум и тада се исто одређује рочиште, али у том случају само пред председником већа. У обе поменуте ситуације јавност је искључена.

Суд може споразум и одбацити уколико нису испуњени неки од битних елеманата које он мора да садржи, или ако се не слаже с договореном казном, а у том случају се сви списи у вези са споразумом уништавају, и поступак се наставља у оној фази у којој је пре тога био.

М. Вујачић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести