Десетак дана раније, полиција је приликом претреса стана на Звездари у којем је боравио осумњичени, пронашла три пиштоља различитог калибра, аутоматски пиштољ, два пригушивача за пиштољ и већу количину пиштољске муниције.
Прошле недеље у стану једног Нишлије пронађено је и заплењено чак три килограма експлозива, што је највећи овогодишњи “улов” у овој области.
Скоро да не прође седмица а да полиција не заплени илегално оружје. То је само још једна потврда да широм наше земље и даље у штековима грађани крију оружје које, по прописима и законима, не би смели да имају.
Нико нема прецизне податке о томе колико је нелегалног оружја и муниције у рукама наших грађана. Број регистрованих комада је око милион, а најгрубље процене показују да земљом циркулише чак 900.000 нелегалних кратких и дугих цеви.
Према званичним подацима МУП-а из студије “Процена претње од тешког и организованог криминала”, само за четири године, од 2015. до краја 2018, полиција је запленила 6.231 комад оружја. Од овог броја, 2.620 су биле аутоматске и полуаутоматске пушке, а 2.289 су пиштољи и револвери.
Највише заплењеног оружја било је 2017. - 1.900 и 2018. - 1.812.
Полиција је у овом четворогодишњем периоду запленила и 525 бомби и 161.589 комада муниције.
Легално оружје није проблем јер су власници у великој мери савесни. Проблем су, дакле, цеви у илегалном поседу. Иако су ратови на простору бивше Југославије одавно престали, последице тих оружаних сукоба и те како се још осећају – управо у шверцу, односно доношењу илегалног оружја с ратишта у Србију. Неки те пушке, пиштоље, револвере, минско-експлозивна средства продају, други их још негде скривају.
Држава је кроз легализација помагала грађанима да се без казне ослободе илегалног оружја. Од 1992. до сада било је седам легализација оружја у Србији. Највећа предаја илегалног оружја била је 2003. године, током полицијске акције „Сабља”. Грађани су самоиницијативно предали више од 35.000 илегалних убојитих цеви. У том периоду предато је и 23.848 захтева за легализацију оружја које је било у поседу грађана.
Србија и Црна Гора су на трећем односно четвртом месту у свету по количини оружја које поседују грађани у односу на број становника – 39,1 комад на 100 становника, показало је истраживање Женевског института за међународне студије.
Ово значи да су Србија и Црна Гора прве у Европи по броју оружја по глави становника.
Босна и Херцеговина је на 11. месту, са 31,2 комада, а Македонија на 13. месту, са 29,8 комада оружја на 100 становника.
Иначе, на црном тржишту је и даље велика количина оружја које за неколико стотина евра може да се купи од препродаваца. Тако аутоматска пушка „калашњиков” може да се набави по цени од 600 до 1.000 евра, предочавају добро упућени.
Јуришна пушка АК-47, коју је конструисао Михаил Калашњиков, једно је од најпопуларнијих и најпродаванијих оружја на целом свету, па тако и на Балкану. Од „калашњикова” су скупљи „хеклери” - цена је до 2.000 евра. Ово аутоматско оружје најчешће користе атентатори који ликвидирају жртву са мотора (скутера) у покрету.
Пиштољи и револвери коштају од 50 до 500 евра, у зависности од њиховог стања и произвођача.
Цена експлозивне направе које криминалци у својим обрачунима постављају испод туђих аутомобила креће се од 5.000 до 10.000 евра, наводе медији, позивајући се на неименовани извор.
Подсећања ради, за недозвољено држање и промет оружја запрећено је до десет година затвора. МУП је покренуо иницијативу да се та казна повећа на 12 до 15 година и да се уједно одузима новчана корист остварена илегалним прометом оружја.
М. Бозокин
