Уколико сведок у кривичном поступку који је уредно позван не дође, а изостанак не оправда или се без одобрења удаљи с места где треба да буде испитан, орган поступка може наредити да буде принудно доведен, а суд га може и казнити новчано до 100.000 динара. Ако пак сведок дође, па пошто је упозорен на последице, без законског разлога одбије да сведочи, суд га може казнити новчано до 150.000 динара, а ако и после тога одбије да сведочи, може га још једном казнити истом казном.
У парничном поступку неодазивање се кажњава сумом до 30.000 динара, док у оба случаја суд има право да нареди да се сведок приведе.
Висина казне зависи од одлуке судије, коме је такође остављена могућност да изречену новчану казну, уколико се сведок појави на следећем рочишту, повуче, што се најчешће и догађа. Новчана казна неће бити већа уколико се сведок није појавио да сведочи о неком тежем кривичном делу у односу на сведока који је изостао да сведочи о неком блажем делу.
У пракси се сведоку толерише да једном не дође на рочиште без икаквог оправдања. Ако се други пут не појави без оправдања, а при томе му је позив уредно уручен, углавном се шаље привођење или новчана казна. Ипак, чешће се дешава да се прибегне привођењу сведока јер је циљ да се обезбеди сведок за следеће рочиште.
Осим што су вешти у избегавању појављивања пред судом као тужена страна, грађани све чешће избегавају да се појаве у судској клупи и као сведоци. Ту је у великој мери у питању грађанска неодговорност.
Неретко се дешава да грађани избегавају да сведоче из психолошких разлога јер било какав сусрет са судом доживљавају као непријатност, а не грађанску дужност, сматрају стручњаци.
Такво понашање грађана веома утиче на саму дужину судског поступка.
Оним грађанима који избегавају позиве прекршајног суда прети опасност да при напуштању земље не само буду враћени већ и да буду, о свом трошку, спроведени у суд у месту у којем се води поступак против њих. Наиме, на сваком позиву прекршајног суда налази се и упозорење да ће се, у случају неодазивања, поступити по члану 189а Закона о прекршајима. То значи да је суд у обавези да, после другог неодазивања, распише наредбу за довођење окривљеног. Та наредба доставља се полицији, а уколико она из више пута не успе да пронађе окривљеног, суд може расписати општу наредбу.
Грађанима који се нису одазвали на судски позив, а свој недолазак нису оправдали, а кренули су некуд ван граница Србије, може се десити да на граничном прелазу буду ухапшени и спроведени директно код судије на саслушање. То значи да су у опасности да буду враћени с, рецимо, српско-македонске границе, уколико су кренули у Грчку на одмор.
Издавање опште наредбе за довођење суд може наредити ако је окривљени против кога је покренут прекршајни поступак у бекству или постоје друге околности које указују на то да очигледно избегава довођење по издатој наредби суда за довођење која није извршена због постојања поменутих околности. Општу наредбу за довођење суд доставља органима полиције ради расписивања потраге, коју расписује орган полиције надлежан по месту суда пред којим се води прекршајни поступак. Ако се пронађено лице по издатој општој наредби за довођење не може одмах привести у суд, овлашћени полицијски службеник може, сходно одредбама члана 190, став 3 тог закона, окривљеног задржати најдуже 24 часа од часа када је пронађен.
Суд који је наредио издавање опште наредбе за довођење дужан је да је одмах повуче кад се тражено лице пронађе или кад наступи застарелост вођења прекршајног поступка или извршења прекршајних санкција или други разлози због којих потрага није више потребна.
Такође, приликом саобраћајне контроле у ма којем делу Србије, особа може бити приведена у суд у којем се води поступак или спроводи извршење.
Д. Николић
