Ево како све функционише. Прво добијете поруку од банке у којој се тражи да доставите колико трентно имате новца на рачунук, а потом вас питају да ли желите тај новац буде дуплиран.
Ако пристанете, тада се од вас траже подаци са рачуна и ако их доставите не да нећете дуплирати новац већ ћете бити покрадени. Иако је јасно да је реч о превари, људи често наседну, а једна од особа је наводно остала без 70.000 динара.
Како наводе у НБС, у досадашњој пракси упознати су са сличним креирањем лажних објава у којима се неистинито помиње и Народна банка Србије, са основама сумње да се на овај начин покушава прибавити противправна имовинска корист на штету имовине грађана и при томе је на сваку овакву објаву с којом је била упозната – одмах реаговала.
Централна банка је у више наврата и разноврсним каналима информисања, на интернет презентацији Народне банке Србије и на налогу друштвене мреже Фејсбук обавештавала јавност о наведеним преварама.
Лажни налог злоупотребљава назив и грб НБС, али је јасно да је по среди превара због граматичке грешке у називу налога "Народна Банка Србије". Такође, прави налог банке је на ћириличном писму.
- Народна банка Србије упозорава грађане на учесталу појаву лажних имејлова, објава на друштвеним мрежама,анкета, где им се нуди награда у различитим износима, злоупотребом Дина картице или друге платне картице уколико им се доставе лични подаци. Од грађана се тражи да доставе четири последња броја картице, податке с корисничког налога електронског или мобилног банкарства, укључујући и шифру, као и да проследе поруке које садрже активационе кодове за приступ електронском банкарству и слично - наводе из НБС.
После тога, долази до злоупотребе картица грађана и врше се трансакције њиховим новчаним средствима, а грађани постају свесни преваре тек када им стигне порука о задужењу рачуна. НБС апелује на грађане да никако не одају своје податке другим особама. Сигурносне шифре које банке достављају грађанима за коришћење платних инструмената – картица и електронског односно мобилног банкарства (ПИН картице, активациони кодови, СМС поруке с кодовима за извршење трансакције), као и сигурносни подаци које грађани након тога сами креирају (шифра за приступ налогу електронског банкарства, измењени ПИН картице), познати су искључиво власнику рачуна и грађани не треба да их прослеђују никоме, укључујући и лица која се представљају као представници њихове банке.
Наглашавају и да овакве податке банка никада неће тражити путем друштвених мрежа, мејлова или анкета, а посебно за такве информације неће нудити новчану награду. Централна банка је ове случајеве преваре пријавила Посебном одељењу Вишег јавног тужилаштва за борбу против високотехнолошког криминала и Министарству унутрашњих послова, Одељењу за сузбијање високотехнолошког криминала.
У случају да сте већ на овај начин оштећени, неопходно је да се без одлагања јавите својој банци и блокирате даље коришћење картице или апликације електронског односно мобилног банкарства. После тога, даљи ризик трансакција прелази на банку.
У ситуацији када корисник платне услуге покаже крајњу непажњу, он сноси све трошкове, односно губитке који настану извршењем неодобрених платних трансакција.
Дневник/Курир
