Није свеједно, али ред је већ био да после три и по месеца први пут посетим и мало дадиљам унуке близнакиње Ању и Иру. Пелцовао сам се кинеским Синофармом, што уз потврду о вакцинацији омогућава пролаз у Мађарску, али још бољом варијантом показао се урађени антигенски тест у Суботици који је зету Бојану и мени, аутомобилом немачких регистарских ознака омогућио да се преко Келебије и Томпе упутимо и глатко стигнемо циља.
Мало детаљнији преглед на Томпи обавио је мађарски цариник, али није правио проблем ни одвише зановетао због пртљага. Шљивовица из Санада, Банатски калвадос из Црепаје, кајсијевача из ковиљског манатира и још неке капљице. Кулен сремачки из Шида и бачкотополски, домаћи yем од шипака, дуња и смокава, накиселе јабуке ајдаред из Хоргоша као да су пре неки дан убране, зачинска паприка из домаће радиности Јовице Марјановића из Новог Кнежевца, а тетка Јутка из Кањиже девојчицама послала беле вунене зепице украшене розе машницама. У прегледу незапажено је прошла и чуваркућа из Чортановаца...
Налепницу „транзит“ на ауто налепила полицајка Мађарица, која нам даде и мапу са означеном трасом куда можемо да идемо и на којим местима смемо да застајемо. Из Томпе се обавезно мора преко Морахалома до укључивање на аутопут код Сегедина. На полеђини мапе информације на језицима шест држава са којима се наши северни суседи граниче. За транзитна возила означене су посебне бензинске пумпе и паркиралишта. Изван тих места, заустављање транзитних возила је строго забрањено на пропутовању кроз Мађарску. На српском је прецизирано да „поштовање новог ванредног правилника биће контролисано од стране органа за спровођење закона који ће по потреби кажњавати“. Информација на српском седам редова, а на европејском хрватском јасно, свега четири реда и без помињања кажњавања: „Сва мјеста надзират ће полиција.“
Све је добро ишло, док нисмо почели застајати на пролећном сунцу. Око поднева на кружном М-0 путу надомак Будимпеште, због удеса, миц по миц, изгубисмо сат и по. Таман смо се захуктали, пратећи погледом како елисе бројних ветрењача хватају струју из ветра, а на излазу из Мађарске у Аустрију на прелазу Хеђешхалом-Никелсдорф застој у две колоне. На мађарској страни на Хеђешхалому прелаз је одавно напуштен, нема контроле, само ландарају врата од кабина у којима су некада радили погранични службеници. Аустријанци контролишу и док нисмо дошли на ред изгубисмо још сат и по. Сапатници из колоне гунђају, скоро да прокључа, јер је 30 степени Целзијуса све теже поднмошљиво, али стрпљење нас не издаје. Они са мађарским таблицама веле да ће се жалити Виктору Орбану, други су помињали Себастијана Курца. Нама је лакнуло када смо стигли пред дежурне граничаре, само су махнули да можемо даље. Жалимо за изгубљеним временом код Будимпеште и на аустријској граници, јер уместо око поноћи стижемо на циљ у цик зоре.
После Беча и Линца наша навигаторка Колинда саветовала нам је да уместо аутопутем према Салцбургу скренемо за Пасау, што се показало веома корисно, јер смо кроз лавиринт мањих граничних прелаза пролазили без заустављања. Машу нам Београђани, када су при обилажењу крај испод шофершајбне угледали наш „Дневник“.
За разлику од Мађарске, где је за транзитне путнике одређено где на бензинским пумпама и одмориштима могу да стану, кроз Аустрију, Немачку и Швајцарску нема тих ограничења и може се кретати куда желите, али је поштовање превентивних мера обавезно. Из Аустрије у Браунау на реци Ин прелазимо у Немачку, аутопутем заобилазимо Минхен. На одморишту Винтенберг пола сата дремка и бројање винтенберг оваца, расе познате и на нашим просторима. У Брегенцу на кратко опет улазак у Аустрију, кроз пуст гранични прелаз, а потом нас обасјава светлост туристичке меке Боденског језера.
Заобилазимо град Брегенц, па неким згодним путићем хитамо у Швајцарску. Једино нас је бринуло што нам је у поноћ истекла аустријска вињета, па има шансе да због прекорачења од једног сата стигне казна, али ако до тога дође одлучујемо да ћемо се жалити Курцу, јер смо сат и по изгубили беспотребно чекајући на мађарско-аустријској граници. Пре него што смо стигли на прелаз Сент Маргретен, разбуђује нас светлећи полицајац, два наранyаста трепћућа ока, а као и на осталим прелазима нигде никога, сви утонули у миран сан, па преко Сент Галена и Цириха из Швајцарске премошћавамо Рајну за долазак у немачки Рајнфелден Баден. У међувремену, још у путу, због ковид пандемије немачким властима испунили смо обавезну онлајн пријаву и стигла нам СМС порука да обавезно морамо у карантин, који траје 10 дана, а после пет дана негативним тестом могуће се ослободити. Без обзира на изазов због ковид пандемије и улазак у карантин, вредело је ово путовати око 1.300 километара. Унуке Ања и Ира се обрадовале када сам их пригрлио, а и када им је мама Наташа гузу мазала нашом Павловићевом за коју тврди да је боља од сличне немачке производње. То што ми потврда о вакцинацији кинеском вакцином није требала у одласку, не значи да ми за избегавање карантина неће требати при повратку кући.
Милорад Митровић
