На трансплантацију бубрега чека 170 Војвођана

НОВИ САД: И у свети и код нас око седам одсто популације су хронични бубрежни болесници, што значи да је у Војводини од 100.000 до 130.000 оболелих, од чега је око 2.000 људи у терминалном стадијуму болести.
dijaliza
Фото: Youtube Printscreen

Вршилац дужности директора Клиничког центра Војводине професорка др Едита Стокић каже да су прошле године имали 680.000 пацијената, а да је на болничком лечењу било 48.000 људи, од чега је велики број управо бубрежних болесника.

- Имамо и велики број амбулантних и хоспитализованих пацијената, а међу њима су и пацијенти Клинике за нефрологију и клиничку имунологију. Такође, велики је број и хемодијализираних болесника, а прошле године их је било око 23.000 - казала је др Стокић и напоменула да је јуче обележен Светски дан бубрега, а мото овогодишње кампање је “Здравље бубрега свима и свуда”.

Помоћник директора за здравство нефролог професор др Игор Митић истакао је да је здравље бубрега важно за укупно здравље.

- На Клиници за нефрологију и клиничку имунологију имамо 48 постеља, а у Центру за дијализу имамо 28 места, где се раде дијализе у три смене, свакога дана осим недељом. Тренутно имамо 170 пацијената на дијализи - казао је др Митић.

Управник Клинике за нефрологију професор др Дејан Ћелић истакао је да Војводина има од 100.000 до 130.000 бубрежних боелсника, од чега је њих око 2.000 у терминалном стадијуму болести.

- У центру за дијализу имамо 150 пацијената, као и болеснике који су упућени код нас из других центра у Војводини. Последњих година се види пораст броја оболелих, Тако смо прошле године имали 1.300 пацијената, што је за 150 више у односу на претходну годину, а годишње имамо од 70 до 90 пацијената више на дијализи - казао је др Ћелић.

Према његовим речима, од отварања Ургентног центра 2010. године имају више пацијената са акутним оштећењем бубрега, као и све већи број њих који се упућују из других центара, тако да сада имају 12.300 амбулантних болесника и 1.700 њих који се годишње лече на Клиници за нефрологију.

Професорка Стокић је нагласила да је трансплантација један вид лечења ових болесника, те да су прошле године имали 13 трансплантација бубрега у КЦВ.

- Трансплантација је најбољи начин лечења бубрежних болесника који су у завршној фази болести. Она омогућава квалитетну и потпуну рехабилитацију ополелих и њихов повратак нормалном животу - навео је др Митић.


Болест стиже без симптома

Обољења која су повезана са оштећењем крвних судова су фактор ризиказа за настанак бубрежне болести и др Ћелић каже како две трећине оболелих има кардиоваскуларне болести, хипертензију или шећерну болест. Најбоља превенција је стога контрола телесне тежине, правилна исхрана, контрола гликемије и притиска, јер су то фактори на које може да се утиче и који могу да се контролишу.

- Болест често пролази без симптоми, осим што се некада појаве отоци, али нема изражене клиничке слике све док болест не одмакне. Зато је јако важно да се открије на време - напоменуо је др Ћелић.


Трансплантације бузбрга се у КЦВ раде од 1986. године, а до сада је урађено 315 ових интервенција. Др Митић каже како се годишње уради од 15 до 30 трансплатација, те да је Клиничких центар први или други највећи центар за трансплантациа у нашој земљи, у зависности од тога колико се годишње уради уради трансплантација бубрега и јетре.

- Орентисани смо углавном на кадаверичне трансплантације и једина смо установа у Војводини у којој се одржавају и препознавају донори и узимају органи за трансплантације. Потребно је да се подигне свест људи да је трансплантација бубрега, као и других органа, потребна и да о томе треба да се разговара, а према новом закону сви грађани су потенцијални донори - рекао је др Митић.

На листи чекања за трансплантацију бубрега у Србији је 500 људи, а од тога је њих 170 из Војводине, односно чека на ову интервенцију у Клиничком центру.

- То значи да нас чека огроман посао, а Клинички центар ће све учинити да број трансплантација буде што већи - напоменуо је др Митић.

Дијагностика бубрежних болести је релативно једноставна и подразумева лабораторијске анализе крви и урина, као и ултразвук.

- Потребна је рана и адекватна дијагностика, као и едуковање грађана и лекара да се болест што пре препозна, јер ју је лако открити и дијагностиковати, а тешко је лечити - упозорио је др Митић.

Љ. Петровић

 

EUR/RSD 117.5821
Најновије вести