Код деце која имају аутизам, болест би се испољила и ако добију, као и ако не добију вакцину, те имунизација не мож да буде одговорна за појаву тегоба.
Симптоми аутизма јављају се у узрасту од око 17. до 36. месеца живота, а ово стање има широк спектар симптома који га одликују. Начелница Службе за здравствену заштиту деце Дома здравља “Нови Сад” др Весна Вулековић каже да су типични симптоми који се виде у успостављању социјалног понашања, односно интеракције, потом у развоју вербалних и невербалних способности комуникације, као и стереотипних образаца понашања.
- Родитељи могу да посумњају на аутизам уколико дете не успоставља социјални контакт, односно ако се не осврће на позиве, не одазива се на своје име, мрмља нешто неповезано. Понавља речи без значења, не разуме суштину реченице, не гледа особу у очи. Постоји оскудна експресивна мимика. Дете не воли да га ремете у некој активности, воли рутину, има стереотипне радње, врти се у круг, маше, “лепрша” рукама, не обазире се на присутне, нема потребу да успостави контакт, као да живи у “свом свету”. Децу више интересују предмети него људи и околина. Тешко разумеју туђа осећања и исто тако не знају да тумаче властита - наводи др Вулековић и додаје како не зна тачан број деце оболеле од аутизма у Новом Саду, али је он засигурно у повећању у односу на ранији период.
Како објашњава, проблем регистровања тачног броја оболелих је и у каснијем дијагностиковању проблема, јер аутизам има сложену клиничку слику. Неуролошка оштећења, ментална ретардација или оштећења слуха и говора органског порекла, често су придружени с аутизмом, па прође дужи период док се не дође до тачне дијагнозе.
Што раније препознавање симптома из аутистичног спектра омогућава и раније интервенисање у правцу бољег развоја говора и социјалних вештина. Подршку родитељима и деци пружају тимови стручњака неуролога, психијатра, психолога, логопеда и дефектолога.
- Савремена медицинска истраживања указују на јасне биолошке узроке аутизма, укључујући генетске факторе, вирусне инфекције. Суптилна мождана оштећења могу да изазову и компликације које настају током трудноће и порођаја, те вакцинација није узрочник настанка аутизма код деце! Деца с аутизмом испољиће болест и ако добију и ако не добију вакцину - објашњава др Вулековић.
Према њеним речима, оно што се примећује је да су та деца осетљивија на болести, буку, загађење, па вакцинација може делимично да појача постојеће симптоме, који су пролазни, као што може да се догоди и у случају узимања веће количине слаткиша или напорнијег дана, у смислу физичке активности.
Љ. Петровић
Чешће се јавља код дечака
- Према досадашњим искуствима, већи је број дечака који оболева од аутизма, него ли девојчица и однос је осам наспрам један. У нашој средини приметно је повећање деце с аутистичним спектром уназад десетак година - каже начелница педијатрије.
