За основни облик SARS-CoV-2 направљена је вакцина. Међутим, поставља се питање шта је са мутираним облицима - британском, јужноафричком, бразилском варијантом вируса i да ли вакцина штити и од њих.
Вирусолог са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду Ана Банко каже за Танјуг да су истраживања показала да одобрене вакцине имају ефекта и на мутиране сојеве, да најмање забрињава британски сој, али да је ефикасност вакцина смањена на јужноафричком соју.
Напомиње да су досадашње студије о ефикасности вакцина на мутиране сојеве вируса недовољно обимне и да је потребно више времена.
“Проижођачи вакцина су у овом тренутку дали најлошије резултате за Новаваџ и Џонсон и Џонсон, чије вакчине тек треба да се одобре. Њихова ефикасност за основни облик SARS-CoV-2 је око 90 одсто, а ефикасност на јужноафричку варијанту вируса пада на 50 до 60 одсто”, рекла је Банко.
То значи да јужноафрички облик могу да препознају антитела која су се развила у организму природним путем (инфекцијом) или вакцинацијом, али ће ефикасност антитела бити знатно нижа у зависности од вакцине.
Банко објашњава да SARS-CoV-2 спада у РНК вирусе и да они имају особину да много више мутирају него ДНК организми.
Поредећи га са другим РНК вирусима, рецимо са грипом, вирус корона мутира мање, али је проблем што је тренутно много људи заражено и што пандемија дуго траје те се мутације накупљају.
Мутације, у највећем броју случајева, немају никакав значај или су чак штетне за вирус. Међутим, када је огроман број људи заражен и када пандемија дуго траје, дешавају се и промене које вирусу омогућавају бољи и дужи опстанак међу људима.
Чак се показало да код пацијената који немају здрав имуни одговор (имуносупримирани болесници), вирус се задржава у телу више месеци, те да долази до мутације вируса у организму пацијента.
“Сумња се да је и британска варијанта вируса тако настала. То је један од могућих објашњења”, навела је она.
Мутација вируса има много, али су у овом моменту за човечанство најважније оне које су везане за С протеин, а то је место којим се вирус везује за ћелије човека. Оне вирусу омогућавају лаксе и брже везивање за људски организам, што за човека није добро.
Такође, мутације на овом месту отварају могућност да вирус избегне имунски одговор. Уколико су значајне измене на том протеину, антитела која се стварају код човека прележаном инфекцијом или вакцинацијом не препознају тако измењен С протеин, што значи да нас антитела више не штите.
“Зато су те мутације нама најзначајније. За сада је доказано више од 20 мутација које се налазе на овом нивоу”, појаснила је Банко.
Наводи да је за британску варијанту вируса доказано да се брже шири, а да јужноафричка и бразилска варијанта вируса забрињавају по питању ефикасности нашег имунског система.
“Последњих неколико недеља су врло обимна истраживања на том пољу да ли нас вакцине штите и од тих варијанти и да ли нас претходно стечена антитела из прележаног ковида штите. Досадашње студије, које су недовољно обимне јер није прошло довољно времена, говоре да наша антитела могу препознати и те варијанте али да је ефикасност антитела ипак нижа него што је са доминантним варијантама али и са британском. Дакле код британске варијанте не постоји та опасност, међутим код јужноафричке постоји”, истиче Банко.
Када се може очекивати враћање уобичајеном начину живота какав је био пре пандемије нико прецизно не може да каже, то зависи од више фактора- колико је грађана до сада инфицирано вирусом, али и од обима вакцинације, а то у свим земљама није исто јер нису свима исто доступне вакцине.
"Ми овде имамо глобални проблем. Локално решавање проблема неће нас потпуно релаксирати и омогућити нормалу што се тиче квалитета живота који смо имали. Ми се боримо са временом. Брзина вакцинације је важна не само да се сузбије пандемија, већ да се скрати време преживљавања вируса у људима, како би се он што мање мењао и правио нам будући проблем“, појаснила је Банко.
Вакцинацијом ће се, наводи, спечити и ширење вируса. То потврђују најновији подаци АстраЗенеке (произвођач вакцина) који кажу да би вакцина, осим спречавања оболевања, могла да утиче и на смањење преношења вируса.
„У својим прелиминарним истраживањима вакцинисаних особа они су им редовно радили ПЦР тест, без обзира да ли су имали симптоме или не. Доказано је да је трансмисија вируса код вакцинисаних за две трећине мања него код оних који нису. То је важан резултат који нам говори да вакцина штити од оболевања, али би могла и да утиче на смањивање трансмисије вируса“, наглашава Банко.
Спречавање преношења вируса важно је јер има особа које не могу да приме вакцину - труднице, деца до 16 година, имуносупримирани пацијенте.
На питање колико дуго антитела могу да нас штите од вируса, наша саговорница каже да се код прележане инфекције антитела задржавају минимум шест месеци, али да код тежих облика инфекције имунитет дуже траје.
"Трајање самог имунитета не зависи само од антитела. Имамо и меморијски имунитет који би требало да нас доведе у ситуацију да са поновним контактом са вирусом поново синтетишемо антитела“, навела је она.
Колико се задржавају антитела у организму код вакцинисаних особа још се прецизно не зна, али се у наредном периоду очекују и ти резултати.
Вирусолози верују да ће имунитет који даје вакцина дуже да траје од природног имунитета.
На питање да ли ће се грађани који су сада вакцинисани морати да се вкцинишу и на јесен Банко одговара: „Не верујем да ће на јесен, али у некој будућности можда да“.
