Одговарајући на питање новинара шта је остало од главних пројеката да се уради кад је реч о дигитализацији јавне управе, Брнабићева је рекла да је завршен регистар матичних књига, да ће до краја године бити завршен пренос чињеница о држављанству у електронски облик, да се ради и на регистру грађана, те да се завршава регистар адреса.
Навела је да више од 50 одсто грађана Србије није имало валидну адресу или су живели у улицама у којима не постоји назив, посебно у руралним срединама где постоји само назив села, и у кућама без бројева, такозваним бб.
"То морамо да завршимо. Републички геодетски завод (РГЗ) завршио је израду елебарата за све локалне самоуправе у Србији. Око 30 локалних самоуправа је преузело те елеборате, именовало улице, сада РГЗ даје кућне бројеве. То треба да завршимо до средине следеће године", рекла је премијерка.
Онда ће, додала је, постојати два основна регистра и може се даље ићи у том процесу.
Нагласила је да је за увођење електронских сервиса било потребно донети законе о е-Управи, о електронском бизнису, а сада и закон о заштити података о личности који је, истиче, изузетно важан за е-Управе.
"Нас грађани доста критикују како ја промовишем дигитализацију, е-Управу. Грађани морају да разумеју да тек сада стварамо основе и уводимо нове сервисе. Од 1. јанура 2019. моћи ћете да електронски проверите, да имате увид у ваш порез на имовину, електронски да платите, без обзира да ли је ваша некретнина у Београду, Врњачкој Бањи или Куршумлији", каже Брнабићева.
Такви електронски сервиси су нешто чега ће, наводи премијерка, бити полако све више.
"За мене је то важно, јер је то начин да учините рад јавне управе, не само Владе, транспарентним, ефикасним и да се борите против корупције. Када имамо све електронски, не може неко да вам тражи 50 или 100 евра да би ваш предмет био на врху те гомиле папира", поручила је Ана Брнабић.
Ради се, наглашава, великом брзином од када је основана Канцерија за ИТ управу.
"Разумем да су грађани исфруистрирани али ово радимо на системски и институционални начин који тражи време", додала је премијерка.
Ускоро пореске олакшице за улагање у иновације
Влада Србије ускоро ће изаћи са сетом пореских олакшица за улагање у иновације, укључујући све оно што се односи на интелектуалну својину, најавила је данас премијерка Ана Брнабић.
Одговарајући на питање новинара после отварања конференције ДЛД у Народном музеју у Београду, она је прецизирала да Министарство финансија припрема сет пореских олакшица за улагање у иновације и истраживање, развој и креативност.
"Све што се тиче интелектуалне својине, небитно је да ли је то у смислу програмирања или у било ком другом сектору спадаће у те пореске олакшице", рекла је Брнабићева.
Најавила је да ће сет пореских олакшица ускро бити представљен у Скупшитни Србије.
"Надам се да ћемо добити подршку Скупштине", додала је премијерка.
Брнабић: Уз ДЛД салон другачије позиционирамо Србију
Конференција “Digital, Life, Design” (ДЛД), која се одржава у Београду, једна је карика у свему што радимо да другачије позиционирамо и промоивишемо Србију, изјавила је данас председница Владе Србије Ана Брнабић.
Брнабић је истакла да је ДЛД салон једна од две најважније конференције у тој области у Европи и да јој је зато велика част и задовољство што се одржава у Србији, јер не постоји много земаља и градова у свету које могу да се похвалити да су њени домаћини.
Како је рекла, на свим ДЛД догађајима у свету, од којих су највећи у Минхену и Тел Авиву и који окупљају светску елиту инвеститора, иноватора, образовања, науке, помиње се да је један од тих догађаја у Београду, чиме се Србија ставља на мапу.
“Када сви који су дошли овде, почну другима да говоре каква је Србија, како се мења, који потенцијал има, онда и други желе да дођу да инвестирају, тако да мало по мало, дајемо све од себе да изградимо бренд једне другачије Србије, Србије која ствара”, истакла је Брнабићева у рарзговору с новинарима пошто је свечано отворила салон у Народном музеју у Београду.
Према њеним речима, организатори, а пре свих Стефи Черни, која је осмислила и основала конференцију "Digital, Life, Design", осетили су да у Србији постоји енергија која може да повуче и целу Европу.
“Али, за то морамо да наставимо још много да радимо истим темпом”, навела је Брнабићева и захвалила и компанији Мерцедес, која је спонзор, што су дошли у Београд с брендом "She's Mercedes" који говори о томе колико је важна родна равноправост у дигитализацији.
Навела је да ће у мају 2019. године у Србији бити одржана још једна велика конференција, "World minds", која ће послужити да се још једном позиционира Србија као земљу у којој се дешава нешто ново и која има енерегију да повуче и регион и целу Европу у будућност.
“Имамо људе за то, имамо факултете за то, уметнике, невладин сектор… важно је да наставимо да их подржавамо и препознајемо”, рекла је премијерка.
Стефи Черни, оснивач "Digital, Life, Design" салона, нагласила је да ју је енергија коју је осетила овде подстекла да "доведе" ДЛД у Србију.
"Имате одличне компаније, младе људе који пожртвовано раде свој посао и заслужујете да се ДЛД овде огранизује", рекла је Стефи Черни.
Она је истакла да у свету постоје различити дигитални центри, али да се они не могу поредити с Београдом, са енергијом коју је овде видела, и због тога предвиђа феноменалну будућност дигиталног сектора у Србији.
“Овде видим будућност Европе, управо се овде дешава будућност Европе. Желим вам да се што пре интегришете у ЕУ, јер сте нам потребни”, поручила је Стефи Черни.
Члан Савета за креативне индустрије Лазар Џамић приметио је да назив скупа "Digital, Life, Design" сумира свет у коме живимо, јер је данас све дигитално, а чим нам је живот дигиталан, значи да имамо шансу да га редизајнирамо много пута и увек на боље.
“Србија је у фантастичној позицији да почне себе да редизајнира”, подвукао је Џамић.
Додао је да креативне индустрије формирају "плиму која подиже све бродове" и од њих зависе све друге индустрије, и ако се фокусирамо на њих, сви остали привредни сектори могу да се унапреде.
"Ово је историјски моменат и шанса за нас, да ухватимо корак са светом, јер радимо са истим технологијама, као што раде у свету. Тако нам је дата платформа да коначно одскочимо и почнемо да хватамо корак са светом. Будућност ће зависити од нас, а најбољи начин да се предвиди будућнсот, је да је креирате сами. Ми сада имамо шансу да то радимо", рекао је Џамић.
Ханс Урлих Обист: Србија има изузетне младе уметнике
Ханс Урлих Обист, један од најзначајнијих кустоса на свету, швајцарски историчар уметности и директор галерије Серпентајн у Лондону, говорио је данас о праксама иновативних постављања изложби у галеријским просторима у оквиру програма конференције "Digital, Life, Design" која ја данас почела у Народном музеју у Београду.
Он је казао да је важно на иновативан начин успоставити комуникацију с публиком и представити артефакте новим средствима дигитализације.
"Садржај изложбе или перформанса такође укључује средствима дигитализације који нам омогућују да уметност представимо на другачије начине. Свакако да је дигитализација јако важан процес за неко друштво, јер се ниво комуникације подиже на виши ниво и отварају различите могуцности да њена средства омогуће лакши и садржајнији живот људима", казао је Урлих Обист.
Он је напоменуо да Србија има нову генерацију сјајних уметника, нарочита у области визуелне уметности.
"Радује ме што се овако важна конференција одиграва баш у Београду, јер је то знак да је друштво спремно да подржи иновативне и талентоване људе са идејама. Познајем неке од изузетних уметника из Србије и важно је да они добију простор да своје идеје и радове представе свету", казао је Обист.
Пре цењеног госта из Швајцерске, говорио је Бранко Милутиновић из "Нордеус" који је рекао да је та фирма доказ да се у Србији може направити успех на глобалном тржишту.
Баш у Београду "Нордеус" је развио "Топ Елевен", најуспешнију мобилну спортску игру на свету, коју су направили Бранко Милутиновић и његове колеге и која има преко 180 милиона корисника широм планете, а заштитно лице је нико други него светски познати фудбалски тренер Жозе Мурињо.
"Када сам пре седам година био на конференцији ''Digital. Life, Design'' у Минхену питали су ме одакле сам? Казао сам им да сам из Србије, а већина њих је узвратила "Стварно?...Људи са ДЛД конференције нису веровали да међу њима може да се појави неко из Србије. Ево сада сам дочекао да наша премијерка Ана Брнабић отвара ДЛД конференцију у Београду", казао је Милутиновић.
Он је напоменуо да је образовање најважнији просес у Србији.
"Образовање доноси велики број прилика људима. Доноси самопоуздање да оду у иностранство, измере се с најбољима и потом се врате у Србију и започну свој бизнис. Мој чукундеда је из Првог светског рата изашао без леве ноге, али као победник. Србија је стекла независност и у том моменту била у доброј позицији да крене напред. Чини ми се да смо сада, као друштво у којем су идеје младих и способних људи важни једнако као и процеси образовања и дигитализације, опет у доброј ситуацији. Имамо прилику да модернизујемо околности у којима живе људи у Србији и отворимо могућности за започињање приватног предузетништва", казао је Милутиновић.
На конференцији у Народном музеју у Београду говорили су експерти у својим областимна попут кустоскиње Маје Ћирић, професорке Марије Митровић Данкулов са Института за фиизику у Београду, иноватор и предузетник Хабиб Лешевић.
