Наиме, Влада Србије усвојила је Уредбу о критеријуму за утврђивање површине
пољопривредног и шумског земљишта у поступку одузете имовине, који би најзад требало да реши питање одузете имовине у посутпку комасације, односно арондације земљишта.
Како је за “Дневник” изјавила директорка новосадске Подручне јединице Агенције за реституцију Јелена Селаковић, у законском року је поднето око 8.600 захтева, углавном из Војводине, за враћање одузете имовине, којима се потражује пољопривредно земљиште које је било предмет комасације. Наша саговорница појашњава да су усвојеном уредбом уређени критеријуми за враћање пољопривредног, односно шумског земљишта у јавној својини Србије на подручју катастарских општина у којима је, након одузимања, спроведен поступак комасације, односно арондације, као и критеријуми за утврђивање површине пољопривредног и шумског земљишта, које се не враћа у поступку одузете имовине. По њеним речима, ова Уредба, требало би у великој мери да олакша и убрза поступак реституције када је реч о враћању
пољопривредног земљишта у комасираном подручју.
„Дефинисан је појам комасационе масе из члана 24. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу и он подразумева комасирано пољопривредно, односно шумско земљиште на подручју локалне самоуправе на којој је било одузето земљиште или комасирано подручје суседне општине“, објашњава Јелена Селаковић.
Све иде утврђеним редоследом
За подносиоце захтева за враћање одузетог земљишта, истиче Јелена Селаковић, важна новина је то што је враћање предвиђено утврђеним редоследом - док се не исцрпи утврђена површина и то тако што се прво враћа земљиште из катастарске општине где је оно било, затим из било које суседне катастарске општине на подручју исте локалне самоуправе, потом с осталих катастарских општина на подручју локалне самоуправе и на крају из било које суседне општине.
„Ако је на катастарској парцели изгађен неки објекат или више њих, који су у функцији на дан ступања на снагу Закона о враћању одузете имовине и обештећења, неће се враћати право својине на оној површини катастарске парцеле која се налази испод објекта и која служи за његову редовну употребу, а земљиште за редовну употребу одређиваће се на основу налаза и мишљења вештака. Уколико тржишна вредност објекта прелази вредност катастарске парцеле или уколико је изграђен већи број објеката који су на дан ступања Закона у функцији наводњавања, парцеле на којима се налазе неће се враћати“, каже Јелена Селаковић.
За подносиоце захтева за враћање одузетог земљишта истиче Јелена Селаковић, важна новина је то што је враћање предвиђено утврђеним редоследом - док се не исцрпи утврђена површина и то тако што се прво враћа земљиште из катастарске општине где је оно било, затим из било које суседне катастарске општине на подручју исте локалне самоуправе, потом с осталих катастарских општина на подручју локалне самоуправе и на крају из било које суседне општине.
„Ако је на катастарској парцели изгађен неки објекат или више њих, који су у функцији на дан ступања на снагу Закона о враћању одузете имовине и обештећења, неће се враћати право својине на оној површини катастарске парцеле која се налази испод објекта и која служи за његову редовну употребу, те да ће се земљиште за редовну употребу одређивати на основу налаза и мишљења вештака. Уколико тржишна вредност објекта прелази вредност катастарске парцеле или уколико је изграђен већи број објеката који су на дан ступања Закона у функцији наводњавања, парцеле на којима се налазе неће се враћати“, каже Јелена Селаковић.
Такође, додаје наша саговорница, овим актом је утврђено да ће Управа за пољопривредно земљиште у року од 15 дана од ступања на снагу, а након што Агенција за реституцију достави податке о површинама које се потражује у катастарским општинама, у којима је након одузимања спроведена комасација, утврдити катастарске парцеле у државној својини у површини која ће бити довољна да се до краја спроведе поступак враћања имовине.
„Управа ће водити рачуна да се међу њима не нађу оне које су у тренутку ступања на снагу овог акта у закупу на основу сагласности на инвестициони план, који је дала надлежна комисија у складу са прописима којима је уређено право првенства закупа пољопривредног земљишта, као и оне дате у закуп по основу власништва над инфраструктуром и оне дате у закуп до чијег је истека остало више од десет година“, закључује Јелана Селаковић.
Љ. Малешевић
