Он наводи да су пре кризе изазване корона вирусом динарски кредити за привреду били знатно скупљи од оних у еврима.
Камате на динарске зајмове биле су веће од пет одсто, а на оне у еврима у просеку око 2,6 одсто, док су сада приближно исте.
Према Васићевим речима, до приближавања каматних стопа је дошло због пакета мера које су доносиле држава и сама Народна банка Србије и које су допринеле да динари буду повољнији за банке.
Централна банка је обезбедила динарску ликвидност за банке по изузетно повољним стопама. Такође је у више наврата смањивала и референтну каматну стопу. Гарантном шемом коју је обезбедила држава, а банке подржале финансирањем, смањен је ризик банака као део цене коштања, односно каматне стопе коју наплаћују од клијената, објашњава Васић.
Додаје да је позитивним кретањима допринела и додатна мера Народне банке за кредите покривене гарантном шемом у динарима из домена обавезне резерве банака, што је према његовом мишљењу директно смањило цену финансирања.
Васић истиче и да је на цену финансирања у динарима свакако утицала и ниска инфлација коју имамо годинама и креће се око 1,9 одсто.
Захваљујући добрим резултатима, данас имамо могућност да се јефтино задужујемо у динарима и то је добро за све. Наравно, то је утицало и на штедњу у динарима која је од 2012. године повећана чак четири пута, каже Васић.
Наглашава да, иако је девизна штедња још преовлађујућа, добро је да штедња у динарима расте много брже од оне у девизама.
То је добро и за грађане и за привреду и стабилност једне економије, оцењује он.
За разлику од кредита привреди, где су се каматне стопе приближиле, то се код кредита становништву није десило, па су динарске каматне стопе знатно веће од оних на кредите у еврима.
Саговорник Танјуга сматра да је за очекивати да ће мере које се доносе и најављене стопе раста, чим криза прође, утицати на даље јачање динара и на изворе финансирања становништва.
