На доприносима уштеда и до четврт милиона

Предузетници и оснивачи компанија који одлуче да оснују фирме, од 1. октобра ове године могу већ у старту рачунати на ниже трошкове.
siva ekonomija Foto: Youtube/printscreen
Фото: Youtube Printscreen

Наиме, данас почиње примена измена Закона о порезу на доходак и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање. Оба акта усвојена су у децембру 2017. године. Почетницима су ту дате знатне олакшице. Стручњаци у НАЛЕД-у већ су израчунали да почетници по том основу могу уштитеде и до 250.000 динара уколико исплаћују минималне зараде.

Плаћања поменутих дажбина су ослобођени сами власници новоснованих радњи, односно предузећа. Осим њих, право на олкшице има још девет новозапослених, али под условом да су тек завршили средњу школу, односно факултет, или да да су били редовно евидентирани код Националне службе за запошљавање. Поменуте олакшице примењиваће се до 31. децембра 2020. године и важе само за регистроване фирме и радње. Надлежни од тог пакета очекују повећање броја запослених и истовремено смањивање сиве екномије, односно удео рада на црно.

О томе колико ће све то утицати да се предвиђени циљеви остваре професор на Економском факултету у Београду др Љубодраг Савић каже:

– Почетницима је свака олакшица добродошла јер на старту пословања увек има додатних непланираних трошкова – наводи он. – Теже им је да дођу до кредита и најчешће те позајмице добијају под условима неповољнијим него искусније колеге, а банке од њих траже и додатне гаранције. Наравно да би смањење трошкова помогло, а треба и да се добро контролише да ли они који су успели да олакшице остваре, и након тога поштују све што је предвиђено законом.


До профита треба доћи

Када се говори о олакшицама у бизнису, напомиње Станко Крстин, надлежни имају спреман одговор – Србија има једну од најнижих стопа за опорезивање зарађеног, која износи само 15 одсто.

– Тачно је да та пореска стопа није висока. Међутим, то је последња ствака у целом процесу пословања. Док се не дође до плаћања тог пореза, треба организовати цео процес рада, платити успут све доприносе и порезе. Другим речима, до профита треба доћи, а пут који се пре обрачуна тих 15 одсто пролази прилично је трновит – објашњава Крстин.


С тим да је свака уштеда добродошла слаже се и председник Уније послодаваца Војводине Станко Крстин:

– Свакако да су мањи трошкови драгоцени у сваком бизнису, а почетницима посебно – истиче он. – То је добар потез, а следећи корак о којем би требало размислити је смањење тих намета за све. У просеку, трошкови које ми имамо за плате запослених крећу се од 60 до 62 одсто, што је прилична ставка, а реално би било да то буде 40 одсто. Знамо да то није могуће остварити преко ноћи, односно да се одмах сутра те стопе смање двадесет процената, али би требало почети с мањим износима.

Порески стручњаци такође сматрају да код пореза на доходак и доприноса за обавезно социјално осигурање има простора за смањење и да  би смањење тих намета требало кренути код најнижих зарада. Међутим, то баш није лако извести код нас. Познато је да послодавци најчешће пријављују запослене баш на минималац, или на плате које су тек нешто мало више. Ипак, то је тек део примања, а други се прима, популарно речено, на руке и ослобођен је и пореза и доприноса. Хоће ли попусти за почетнике помоћи да се добије права слика зарада, остаје да се види. Привредници се надају да је то увод у смањење и других дажбина.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.5020
Најновије вести