Нови закон за још већу сигурност за мостове, путеве, зграде...

После урушавање надвожњака у Ђенови, који је једним делом премошћавао реку, у многим европским државама надлежни органи наредили су контролу постојећих мостова и надвожњака у страху од сличних трагедија.
д
Фото: Youtube Printscreen

Министарка грађевинарства у Влади Србије Зорана Михајловић наредила је ванредни надзор свих мостова у Србији дужих од 100 метара. Ванредни надзор спроводи надлежна Републичка грађевинска инспекција, а први под контролом наћи ће се друмски мост „Газела“ преко Саве на ауто-путу, друмски и железнички Панчевачки мост преко Дунава и мост код Бешке преко Дунава на ауто путу Београд-Суботица.

По оцени Горана Родића из Грађевинске коморе Србије,  у нашој држави има преко 4.000 регистрованих мостова који су у задовољавајућем стању.

-Наши мостови у овом моменту су у задовољавајућем стању. Чим су у употреби значи да су исправни. Не може се рећи да су 100 одсто безбедни, али ови који су на коридорима и који су у експлоатацији су под контролом и они се одржавају – оценио је Родић.

Већина грађевинских стручњака слаже се са оценом да су српски мостови и путеви у солидном стању уз констатацију да је већина њих грађена давно и то у време када је квалитет грађевинског материјала био бољи него данас. Уз то, подсећају, да су српска грађевинска предузећа градила управо мостове и путеви широм света и били познати по квалитетним радовима и материјалу, али је велики део њих нестао у процесу приватизације и транзиције.


Обавеза из поглавља 1

У образложењу овог законског акта, који ће се на јесен наћи пред посланицима Скупштине Србије, наводи се да Србија нема општи пропис којим би на јединствен начин била уређена питања која се односе на грађевинске производе. Уз то, овај пропис је и једна од обавеза Србије на европском путу  на који се она обавезала у оквиру преговарачког поглавља 1 – Слободна кретања робе.


Како би српска грађевинска предузећа вратила стару славу и послове  широм света, српска влада је недавно усвојила предлог Закона о грађевинским производима . Тај законски акт треба да уреди тржиште грађевинских производа и подигне квалитет материјала који се користе у градњи мостова, путева, зграда и других објеката. Закон се односи на 600 производа који се у наредних неколико година морају прилагодити стандардима односно квалитету који постоји у земљама Европске уније.

Горан Родић истиче да су српски грађевинари радили по немачким стандардима, који су сада стандарди ЕУ додајући да је њих много.

-Само за челик постоји 12.500 ставки. Значи,ако наша фирма хоће да извози, то је за њу веома велики и скуп посао. Овај закон је требало да добијемо још пре десет година. До сада су сви радили и уграђивали шта су имали и могли, а сада ће морати да испуњавају стандарде усаглашене са европским – рекао је Родић.

Напомиње да је овај законски пропис донет раније и да се већ годинама примењује, не би се дешавало да разне нестручне фирме учествују у грађевинским пословима у Србији и да материјал који се уграђује у зграде и путеве буде неадекватан.

-Сада ће пак само они који се озбиљно баве грађевинским послом моћи да раде и то је добро за нашу грађевинску оперативу. Закон ће помоћи да се подигну стандарди у овој области и да наше грађевинске фирме могу несметано да раде у иностранству. Свакако да ће се проредити број грађевинских фирми јер многе мале и средње које тренутно постоје неће моћи да се прилагоде новим стандардима према прописима који важе у ЕУ, односно на тржишту ће преживети само оне које поседују адекватну оперативу за извођење градње – оценио је Родић.

У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре оцењују да ће управо овај нови закон о грађевинским производима на јединствен начин уредити ту област и ускладити је са стандардима и најбољом праксом ЕУ. Ефекти овог акта биће уређеније тржиште грађевинских производа, подигнут ниво квалитета материјала који се користи у градњи , а допринеће и да домаћи произвођачи буду конкурентнијина европском тржишту.

Једна од новина предвиђених овим законом је фабричка контрола производње која је обавезна у оквиру свих система оцењивања и верификације стабилности перформанси. Фабричка контрола производње омогућава да произвођач буде одговоран за перформансе, јер се у току саме производње грађевинског производа сви недостаци могу отклонити како би се на крају обезбедио квалитетан производ. Произвођачи који немају успостављену фабричку контролу производње односно не желе да инвестирају у њено успостављање моћи ће да ангажују тело за оцењивање и верификацију сталности перформанси.

Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.5571
Најновије вести