Технолошки факултет има рецепте за врхунско пиво

Пиво је једно од најстаријих пића, а данас га се у свету годишње произведе око две милијарде хектолитара.
Prof. dr Jelena Pejin  Foto:  R. Hadžić
Фото: Проф. др Јелена Пејин  Фото:  Р. Хаџић

Практично нема земље у којој се пиво не производи, највећи светски произвођачи су Кина, Америка и Русија, а у Србији се годишње произведе око пет милиона хектолитара.

За производњу пива је, осим добрих сировина, потребно и велико знање, а на Технолошком факултету у Новом Саду технологија производње пива изучава се од 1959. године, када је факултет и основан. По речима проф. др Јелене Пејин с тог факултета, образовање у тој области је усавршавано у складу с најновијим знањима у свету.

2,5 одсто тржишта заузимају занатске пиваре

„Од школске 2008/09. године студенти студијског програма Биотехнологија, студијско подручје Прехрамбена биотехнологија, имају прилику да стекну свеобухватнија знања у оквиру предмета Технологија слада и Технологија пива“, каже проф. др Јелена Пејин. „Већ на трећој години имају прилику да сазнају више о алтернативним сировинама у производњи пива, а на мастер студијама и о технологији специјалних пива. Знања и искуства које стичу омогућавају им да се укључе у процес производње пива у великим пиварама, али и у малим занатским пиварама, којих је у Србији све више.“

30 хектолитара месечно граница за крафт пиво

То је и те како важно јер последњих неколико година у целом свету расте тражња за новим типовима пива различитих укуса, безалкохолним и нискоалкохолним, као и без глутена. Слично је у Србији, где број занатских – „крафт” пивара расте. Од 2015. године количина занатског пива произведеног у Србији повећана је око четири пута, а удео на тржишту износи му око 2,5 одсто. У односу на велике пиваре, у занатским се производе мале количине пива, од једног хектолитра до 30 месечно, и најчешће није филтрирано ни пастеризовано.

Фото: Студенти на пракси  Фото: Р. Хаџић

„Наш факултет веома успешно сарађује с бројним пиварама у Србији. Уз научно-стручну сарадњу, саветодавне услуге и контролу квалитета пива, чиме се унапређује примена најновијих научних достигнућа у пракси, настојимо да студенте адекватно припремимо за тржиште рада да би одмах могли да се запосле и буду прави професионалци од првог дана. У складу с тим, омогућена им је стручна пракса, а пиваре „Карлсберг Србија”, Апатинска пивара и „Хајнекен Србија”, осим обавезне праксе, обезбеђују студентима и могућност дуже праксе у циљу што бољег упознавања технологије пива и стицања практичног искуства“, каже проф. др Пејин.

По њеним речима, током праксе студенти се на конкретним задацима, које обављају уз помоћ и надзор инжењера-ментора, упознају с процесом производње из различитих аспеката. Захваљујући примени теоријских знања у пракси, као и стицањем различитих вештина током праксе, након завршетка студија, лако и брзо се запошљавају и напредују у каријери. 


Контрола квалитета

Пиво мора да испуњава параметре квалитета прописане законским актима и правилницима. Међу њима су: Закон о безбедности хране, Правилник о квалитету пива и Правилник о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља. Контрола подразумева сензорске, микробиолошке и физичко-хемијске анализе.


„„Карлсберг Србија” и Фондација „Дунђерски” препознали су Технолошки факултет као високошколску установу која образује квалитетне кадрове за потребе развоја и унапређења технологије пива у Србији па од 2015. године најбољим студентима  II, III и IV године основних академских студија и мастер академских студија студијског подручја Прехрамбена биотехнологија додељују стипендије. Пивара „Карлсберг Србија” донирала је Технолошком факултету средства за мини-пивару у наставне и научноистраживачке сврхе, што ће студентима омогућити конкретан рад на појединачним уређајима, као и на целом поступку производње пива. Та мини-пивара биће ускоро отворена, а захваљујући томе, студенти ће бити у прилици да лакше направе корак ка предузетничким водама и крену у производњу „крафт” пива“, истиче проф. др Јелена Пејин.    

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5803
Најновије вести