Истраживање, које је обухватило нешто више од 5.000 испитаника из пет земаља региона, спровели су портали МојПосао (БиХ), Послови Инфостуд (Србија), МојПосао (Хрватска), Вработување (С.Македонија) и Делогласник (Словенија).
На питање да ли желе да промене посао у наредних годину дана, чак 76 посто анкетираних из БиХ одговорило је потврдно, сто је за 14 посто више у односу на регионално истраживање од прошле године, преноси портеал индикатор.ба.
Када би могли да бирају идеалног послодавца, највише испитаника из БиХ, 40 посто, и ове године је изабрало страног власника, а за државне институције се одлучило 25 одсто.
Учесници у анкети са вишом и високом стручном спремом би у највећој мери радили у страним приватним компанијама, док они са средњом школом преферирају државне институције.
Индикатор напомиње да је у истраживању у БиХ учествовало 63 посто незапослених, 33 посто запослених и четири процента оних који се и даље школују.
У региону би с најнижом просечном платом били задовољни Македонци, док највишу цифру, за разлику од прошлогодишњег истраживања, желе Словенци.
Тако би грађани из БиХ били задовољни с просечном платом од 1.600 КМ (818 евра), Хрвати 2.200 КМ (1.125 евра), грађани Србије с 1.200 КМ (614 евра), Северне Македоније 1.000 КМ (511 евра), док је жељена просечна плата Словенаца 2.500 КМ (1.280 евра).
Најнижу плату очекују незапослени испитаници, у просеку 1.385 КМ (708 евра), жељена просечна плата за запослене је 1.925 КМ (985 евра), док су испитаници који се још школују идеалну просечну плату замислили у износу од 1.660 КМ (око 850 евра).
Занимљиво је да мушкарци у БиХ очекују за скоро 400 КМ (204 евра) већу плату од жена.
Трећина запослених испитаника из БиХ (33 одсто) боји се да би могли остати без посла у наредном периоду услед кризе изазване пандемијом. Иста је ситуација у целом региону где исти проценат анкетираних има исти страх.
Чак 37 посто испитаника из БиХ, које највећим делом чине незапослене особе које активно траже посао, од избијања пандемије је у неком тренутку остало без посла.
У Хрватској, Словенији и Северној Македонија тај постотак износи 36 посто, док је у Србији он најнижи и износи 29 процената. Упркос томе, већина испитаника у региону сматра да је послодавац адекватно реаговао на избијање пандемије.
У БиХ је 28 одсто учесника у анкети реакцију свог послодавца оценило као одличну, 47 посто као добру, али да је могло боље, а 25 одсто није задовољно с реакцијом послодавца.
Испитаници којима је омогућен рад од куће су по правилу боље оцењивали сналажљивост послодавца током пандемије, а најлошије резултате су остварили послодавци који радницима нису омогућили рад од куће, иако им је природа посла којим се баве то дозвољавала.
Рад од куће није омогућен за више од 54 одсто испитаника из региона, а главни разлог је то што природа посла то не дозвољава. Рад од куће је одобрен за 35 одсто испитаника, док је 11 посто морало да иде на посао, иако је могао да се организује рад од куће, показују резултати овог истраживања.
