Како не постоји државна евиденција о броју наших радника који су последњих година нашли ухлебљење у некој држави, па тако и у Немачкој, у јавности се помињу различите бројке , као што се и најављује будући “егзодус” српских радника у Немачку.
Директор Националне службе за запошљавње Зоран Мартиновић истиче да не може са сигурношћу да каже који је тачан број наших људи отишло у потрази за послом у земље Европе и света.
Намера НСЗ није да поспешује и стимулише одлазак људи у иностранство, када они сами имају избор да тај вид миграције учине легалним и због тога настојимо да са многим земљама, где видимо да влада велико интересовање за одласцима то системски уредимо. НСЗ је за првих шест месеци , али заједно са 112 приватних агенција за посредовање у запошљавање, послала 550 наших грађана на рад у иностранство, а од тога је преко 90 одсто отишло у Немачку, рекао је Мартиновић.
Челник НСЗ напомиње да људи који траже посао имају слободан избор где ће да траже посао, код ког послодавца и у којој држави.
- НСЗ , генерално, ради исто што и друге агенције за запошљавање било из земље региона или ЕУ. Трудимо се да ти одласци не буду нелегални ,да оним људима који желе да оду обезбедимо једнак третман који имају држављани оне државе у коју одлазе, да буду заштићени и да се уговор о раду потпише овде у нашој држави, а ми њих не можемо зауставити. Боље да оду на овако уређен начин него на неки други нелегалан и да се суочавају са проблемима, сматра Мартиновић.
Оно што посебно забрињава јесу одговори наших држављана о повратку.
Наиме, на питање да ли ће се вратити у Србију чак 41 одсто испитаних то не планира, док би се 35 одсто вратило , али тек када буде у пензији. Највећи део испитаних, око 90 одсто, будућност своје деце види у иностранству.
Процењује се да сваке године између 40.000 и 69.000 српских држављана оде на рад у иностранство. Према недавном истраживању које је спровела организација “Србија 21” о разлозима зашто грађани желе да оду из Србије, показала је да више од петине или 22 одсто наших држављана жели да се исели . Међу онима који размишљају о одласку највише их је старости од 18 до 29 година – 34 одсто. Од оних који желе да оду у иностранство чак 45 одсто размишља о трајном исељењу. Међу мотивима за исељење, према овом истраживању, најчешће се истиче стандард – 41 одсто, боље плаћен посао – 36 одсто и лоша ситуација у држави – 9 одсто испитаних.
Љ. Малешевић
