ТРИ СТУБА УСЛУЖНОГ ИЗВОЗА СРБИЈЕ
ОНИ ОЗБИЉНО МЛАТЕ ПАРЕ! ЗА САМО 10 МЕСЕЦИ ПРИХОДОВАЛИ 3,3 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА, РАСТ 20 ОДСТО: Овај сектор услуга у Србији убедљиво је на првом месту! А ево колики су извоз остварили
Када се у Србији помене сектор услуга, прва асоцијација дуго је био туризам.
Данас се тежиште јасно помера ка ИКТ-у, као и ка логистици, транспорту и дистрибуцији. Српске фирме су озбиљни играчи у овим областима, а БДП све више зависи од утакмице у којој радимо раме уз раме са земљама у којима су развијени и идеје и аутсорсинг, попут Индије, Пакистана и Индонезије.
За период јануар–октобар 2024. године ИКТ фирме пријавиле су приход од остварених услуга од око 3,342 милијарде евра, уз раст око 20 посто
ИКТ сектор данас носи највећи део извозних услуга. Извоз ИТ услуга 2023. износио је око 3,4 милијарде евра. За период јануар–октобар 2024. године ИКТ фирме пријавиле су приход од остварених услуга од око 3,342 милијарде евра, уз раст око 20 посто у односу на претходну годину, што упућује на нови рекорд. У појединим анализама процењено је да ИКТ чини око 10 посто укупног БДП-а. Поред класичног аутсорсинга, на тржишту допринос дају и специјализовани провајдери (нпр. биоинформатика и анализа геномских података) који раде за глобалне клијенте, с оперативним тимовима у Београду. Њихови приходи изузетно су високи, али их нема довољно да знатније утичу на статистику, мада су део сектора вредан праћења.
2,3 милијарде евра зарада од транспорта
Логистика, транспорт и услуге подршке представљају други снажан стуб. Према подацима Асоцијације транспорта при Привредној комори Србије, бруто додата вредност транспорта у 2023. процењена је на око 2,8 милијарди евра. Саобраћај копном и транспорт цевоводима чине приближно 1,7 милијарди евра, док складиштење и помоћне активности за транспорт износе око 841 милион евра, односно око 30,3 одсто секторске ГВА. Део за складиштење и помоћне активности за транспорт оцењен је на приближно 841 милиона евра.
У структурама извоза услуга транспорт је у 2023. чинио око 18,13 одсто укупног извоза услуга, а у 2024. око 16,3 посто, осносно 2,3 милијарде евра.
Сектор кол-центара и контакт-центара процењен је на око 136,5 милиона евра прихода у 2024. и представља посебан сегмент у ширем корпусу услужног извоза, независно од ИКТ девизног прилива.
Колико смо сиви
Процене у новијим студијама показују да сива економија у Србији чини око 21 одсто БДП-а. У једној анализи се наводи да у 2023. години сива економија у домену потрошње чини око 14,4 одсто БДП-а (неопорезована потрошња), а да је сива економија у домену дохотка процењена на око 6,8 процената БДП-а. У документу „Препоруке за формализацију сиве економије“ пише да, према анкети о условима пословања, 28 одсто привредних субјеката изјављује да се бави (у некој мери) активностима сиве економије – нпр. непријављеним радом или плаћањима на црно. Дакле, према тим проценама, велика сума прихода који се стварају у различитим областима, укључујући и услуге, не улази у званичне евиденције. С обзиром на то да услужни сектор, нарочито у дигиталним услугама, краткорочном смештају, маркетингу путем мрежа, има релативно ниске улазне баријере, флексибилан рад и често неформалну структуру, логично је претпоставити да део сиве економије знатно лежи у тим активностима.
Туризам и даље остаје значајан ослонац, иако више није једино подручје услуга. Девизни прилив 2023. био је око 2,5 милијарди евра, а у периоду јануар–октобар 2024. од страних туриста је остварено преко 2,3 милијарде евра (подаци се односе само на стране госте у првих десет месеци). У ужем хотелском сегменту, процене прихода крећу се од неколико стотина милиона евра годишње, док шире посматран туризам (укључујући исхрану и пиће) даје знатну бруто додату вредност.
2,5 милијарде евра од туризма
Сасвим је очито да је ИКТ мотор извозних услуга и кључни растући ослонац економије; ипак, логистика и транспорт доносе стабилну додату вредност и знатан извоз, а туризам остаје важан допунски стуб који продужава боравак и потрошњу посетилаца. Ова структура показује да је Србија конкурентна управо тамо где има знање, инфраструктуру и брзу прилагодљивост.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.