(ФОТО) ОД ОЧЕКИВАНИХ 20 ТОНА, УБРАО САМО 20 КИЛОГРАМА ПО ХЕКТАРУ Климатски услови уништили овогодишњи род кајсије у чачанском крају, ево како је опрошло остало воће

Међутим, велико је питање шта ће бити наредних година јер све осетније и видљивије климатске промене прете да потпуно промене досадашњи начин производње код српских домаћија. Александар Стојановић, годинама уназад се бави воћарством и истиче да је све мање рода а све чешће долази до неубичајених појава у његовом воћњацима. Услед високих температура воћке цветају кад им време није, што касније са собом носи доста последица.

- Клима се потпуно променила. Имали смо цветање већ у фебруару, а тада воћке не могу да издрже ни благи минус. Дешавало се да кајсија уђе у пун цвет, а потом стигне априлски мраз и све уништи. Када воћка процвета прерано, од тог рода се практично можемо опростити. Било је случајева да се појави по који плод на хектар, али врло ретко и небитно за производњу. У селу у којем живим, основна производња је управо кајсија и ове године нико није имао шта да убере, каже за РИНУ Александар.

Он додаје да је услед непредвидивих временских услова и све израженијих климатских промена комплетан овогодишњи род подбацио и да је зарада била минимална.

- На самом почетку године јак мраз је оштетио кајсије готово 99%, као и целокупно коштичаво воће. Штете су огромне, и на нивоу села и целе земље. Следећа је страдала шљива, а делимично и јабука. После тога уследила је суша и четири месеца готово без кише. Плодова је било мало, а квалитет изузетно лош. Иако су цене биле коректне, то ништа није вредело јер су приноси били мали. Дакле, изузетно тешка година за све воћаре.

- На пет хектара воћњака, очекивани приноси су били вишеструко мањи. Кајсија уместо 20 тона по хектару, брано је свега 20 килограма. Трешња, на три хектара уместо очекиваних 25–30 тона, имао сам око 6 тона. Шљива – око 50% рода. Јабука – 30 до 50% рода, иако је иначе отпорнија на мраз, ове године ни она није издржала. Једино што је донекле извукло сезону била је трешња. Имао сам шест тона и добра цена – од 800 до 1.000 динара по килограму. То је било једино што је донекле помогло да се покрију трошкови. Али и то тешко - додаје Александар.

Истиче да они воћари који спроводе све мере како требе и улажу након једне овакве сезоне сигурно су на губитку. Ипак у фабрикама под отвореним небом срећа је промењива.

- Сад чекамо следећу годину, да се надамо да ће бити боља, јер друге опције нема. Ове године, кад су приноси били мали, продаја није била проблем. Све се пласирало на домаће тржиште, у маркете и откупе. Кад имаш мало робе, лако је продаш. Проблем настаје кад има пуно рода, тада мораш тражити нова тржишта - истиче Александар.

Широм Србије воће цвета кад му време није

Александров воћњак није једини, јер се и у другима током последњих година дешава да воћке процветају пре времена, нарочито кајсије и јабуке у Миоковцима, док су у селима у околини Тополе неретко пре времена цветале трешње и вишње.

- Дешавало се да нам усред октобра процвета дрвеће у башти, а дешавало се да и да мраз усред пролећа све десеткује. Не зна човек више како да реагује, нити шта да гаји. Оно како смо ми радили пре тридесетак година више нема користи. Наши стари су чести знали да кажу ако воће цвета два пута да ће бити оштра и дуга зима - каже домаћин Радосав из села Белосавци код Тополе.

Стручњаци са Института за воћарство у Чачку истичу да су овакве појаве најчешће последица управо климатских промена и да имају везе са физиолошким поремећајима у биљци.

- Евидентно је да се клима изменила, а саме биљке не препознају месеце, датуме нити годишња доба, стога је неретко могу заварати високе температуре у касну јесен. Због таквих температурних промена, промени се и сама физиологија у биљци па зато сада можемо видети примере где је дошло до цветање два пута у току једне године - појаснио је Дарко Јевремовић из Института за воћарство у Чачку.