Не зато што им није позната 3Д технологија већ што се домаће живинарство већ дуже суочава са проблемима јефтиног пилећег меса и тржишта на којем нема места за све.
Професорка новосадског Пољопривредног факултета др Лидија Перић наглашава да је овдашњој научној јавности познато да се раде истраживања како би се нашла замена за животињске протеине, али постоје недоумице ко ће јести месо из лабораторије, уместо пилића отхрањних природним путем .
- Знамо да су истраживања у свету још у зачетку и да је таква производња чиста, јер не утиче на загађење животне средине, али не знамо колико би месо из лабораторије коштало и ко би га користио у исхрани. Код нас нису довољно застуљена, а ни прихваћени ни вегенски а ни вегертаријански начин исхране, па не верујем да би, пилетина из лабораторије овде имала потрошаче- нагласила је проф. др Лидија Перић.
По њеним речима конзумирање такве храна је код нас још далеко, али наглашава да остаје да се види да ли ће заиста пилетина из лабораторије како је ланац ресторана КФЦ најавио се наћи у догледно време на менију у ресторанима.
Научни сарадник са истог факултета др Игор Бједов истиче да би таква храна пре могла да има конзумената у САД чији је тржиште спремније да прихвати нове технологије и проба храну поизведену на вештачки начин, у односу на потрошаче у земљама ЕУ и код нас. И он каже да је примена такве технологије овде далеко ,и да се у таквој лабораторијској производњи намеће питање укуса.
- Какви ће бити сензори да би се укус пилећег меса препознао – нагласио је др Бједов.
С друге стране товљачи пилића на фармама о овом лабораторијском напретку не знају пуно, али су сагласни да међу потрошчима неће бити конзумената.
Тврде да погађају и укус
Како је глобални ланац КФЦ најавио пилетина би требала да има препознатљив КФЦ укус и да пилеће месо, које ће штампати руска компанија 3Д Биопринтинг Солутионс, послужује у „ресторанима будућности”.
Овако направљене намирнице би требало да буду еколошки прихватљивије, навео је КФЦ, а позивајући се на студије које указују на то да конвенционални начин производње меса штети околини.
Из КФЦ-а су поручили да ће њихови нуггети направљени 3Д принтером бити на финалном тестирању у Москви већ ове јесени.
- У свету је тренд здрава исхрана, она произведена природним путем, па уколико и доспе на тржиште вештачка пилетина, продаваће се у сиромашнијим земљама -казао је за „Дневник” фармер из Житишта Драган Јешић.-У свету је храна скупа посебно она произведена на органски начин, док из лаборторије која настаје додаваљем витамина и протеина, вероватно неће имати цену .
Рецимо, да 3Д штампа представља начин производње који је почео да се развија 80-тих година прошлог века, док је протеклих неколико неколико година, њен развој постао све значајнији за све индустрије, па се верује да ће и 3Д штампана храна наћи своје место у кухињама широм света
Али су и истраживачи ове технологије у дилеми да ли ће људи јести 3Д штампану храну у будућности, упркос томе што таква храна има своје предности које може да искористи сваки потрошач. Прво: 3Д штампана храна има облик, који може да се бира, па тако, имамо 3Д штампану чоколадну ружу или пасту специјалног облика. Замисао је ИТ сектора да се у такву врсту хране може унети тачно онолико хранљивх материја колико се жели, односно колико је појединцу потребно. Због те предности чак и болнице разматрају увођење 3Д штампане хране, јер би у том случају сваки пацијент добио тачно онлико протеина или витамина колико му је потребно.
З. Делић
