"Овим Решењем банке су коначно изгубиле вишегодишњу битку у доказивању основаности наплате трошкова обраде кредита, јер је Врховни суд потврдио свој став да банка овај трошак може да наплати само ако је он реалан и само ако је корисник о њему претходно јасно и недвосмислено информисан, тако да ни на који начин не буде доведен у заблуду о којим трошковима је реч", наводи се у саопштењу Ефективе.
То значи, додаје се даље, да су банке морале да у понуди пре закључења уговора о кредиту, на таксативан начин наведу шта чини трошкове обраде кредита, а не само да то наплате у процентуалном износу.
Банке су "заправо кориснике доводиле у неравноправан положај, наплаћујући веће трошкове од корисника који подигне већи кредит, што је у свом ставу потврдила и НБС", констатује се у саопштењу.
"Управо је та чињеница била и почетна основа за сумњу да банке процентуалним уговарањем те одредбе, фиктивно наплаћују непостојећи трошак", напомињу из Ефективе.
Процењујући да су "банке у Србији у последњих петнаестак година, по овом основу, од својих корисника наплатиле неколико десетина милиона евра", из Ефективе поручују да грађани сада у парницама могу да потражују повраћај тог новца са затезном каматом.
"Застарелости за ове спорове нема, јер је по ставу Врховног касационог суда, ова одредба је ништава, а ништавост уговорне одредбе не застарева", наводи се у саопштењу Ефективе.
