Од хиљаду грађана Србије само троје штеди у банци

НОВИ САД: Истраживања показују да у Србији од око 1.000 људи само двоје или троје штеди у банкама. Трећини њих месечно у yепу остане вишак новца па би га могли инвестирати макар на штедни рачун.
novac stednja troskovi
Фото: pixabay.com

Добили би мршаву камату, али би се макар заштитили од лопова. Процене говоре да код нас у сламарицама и чарапама има око 3,5 милијарде евра. Истовремено, штедња на банковним рачунима код нас већ увелико прелази десет милијарди евра.

Каквим сте све опасностима изложени уколико вам новац није у банчином сефу већ у кућном или у чувеним штедним сламарицама?

У медијима су неретки наслови о томе да провалници упадају у куће и станове и успешно обијају сефове. Труд се обично исплати јер знају ко није код куће и где се чува новац. Лопови као да прате економске билтене и статиститку па знају да грађани Србије у „сламарицама” чувају око 3,5 милијарде евра. Ни друга страна није наивна и гледа да своју уштеђевину заштити како зна и уме. Продавци сефова и безбедносне опреме говоре о томе да се све чешће купују браве, камере и аларми и уграђују сефови

Економисти саветују да је много сигурније да новац буде на рачуну јер на тај начин, кажу, ипак циркулише, а на износу ороченом на дужи период могуће је и зарадити. Штедња ипак доноси корист. Стручњаци препоручују да штедише не гледају само највећу камату. Постоје програми штедње по виђењу или орочене с различитим моделима исплате камате, односно приписом камате, њеном месечном исплатом, или исплатом унапред, са степенастим моделом обрачуна камате…


Преко границе мало боље

У земљама Средње и Источне Европе највише новца за штедњу у банкама издвајају Аустријанци, чији просечни депозити месечно износе око 240 евра. На зачељу су грађани Србије с око 37 евра. Разлика у каматама је опет у корист развијених земаља. Тако су камате на орочена средства пола процента, а код нас половина од тога.


Зашто онда сламарице и даље за многе власнике новца имају своје добре стране? Многи се још сећају сторије са старом девизном штедњом па рачунају да је њихово само оно што је код њих. Држава гарантује за исплату износа до 50.000 евра у случају да банка оде у стечај или ликвидацију. У неколико наврта када се то догодило, та обавеза је испуњена. С друге стране, и банке не нуде више камате какве су биле до пре десетак година. Довољно је рећи да је пре осам година на орочену штедњу у еврима стопа на 12 месеци била између осам и десет одсто на годишњем нивоу.

Прошле године банкари су за тај производ нудили 0,25 одсто, а на тај принос још се плаћа и порез држави од 15 одсто па је извесно да ће штедиша добити скоро па ништа. Истина, тај намет се не плаћа на улоге у домаћој валути, али штедише више воле девизе.

На малу селидбу из сламарице на рачун утицале су и банке. У већини мањих градова данас једва да има иједна пословница банке, а у варошицама често ни толико. Они који имају веће суме новца често не могу ни да се распитају о условима штедње. Када им је новац потребан, уколико га положе на рачун, опет морају на пут. Укидање пореза и доступнија понуда банака сигурно би допринели да се број штедиша повећа.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести