По његовим речима, у Србији сада у оборима има између 350.000 и 450.000 крмача, а уз овај податак проф. др Радовић наводи и да свињско месо и није баш превише често у исхрани становника наше земље, бар према статистичким подацима, јер се од укупно 35 килограма меса, колико је годишња потрошња по глави становника Србије, свињетине поједе тек 15 килограма.
„Налазимо се у житници Европе, имамо стручан и едукован кадар и фармере заинтересоване за тов, па је будућност сточарства у производњи свиња. За две године женско прасе опраси стотину директних и индиректних прасади и зато уз стручни рад можемо доћи до брзог опоравка и одгајати квалитетне товљенике. Ипак, потребна нам је и другачији приступ овом послу - да производња свиња није производња из задњег дворишта и да свињогојство не може да буде узгредни посао“, каже проф. др Радовић.
Да свињарство може да буде значајано у развоју сточарства проф. др Радовић види и у томе што у нашој земља има око 40.000 напуштених товних објеката, који су власничким трансформацијама великих система остали празни, па би их сада, уз помоћ великих овдашњих фарми и оних са скромнијим бројем свиња, брзо могли оспособити.
„Могла би се лако организовати производња у напуштеним оборима, али су за то произвођачима потребне асоцијација или удружење произвођача. Треба их организовати, међу њима наћи компететне људе, потом направити одгајивачки програм, дефинисати моменат турнуса и онда понудити на тржиште јер индивидуални систем узгоја свиња, какав је сада, фармерима не доноси корист. Поготово зато што цену товљеника диктирају накупци, и то тако што ако у року од пет минута више фармера понуди товљеника на продају - цена свиња пада, уколико позиви изостану - цена килограма товљеника скаче. То је и разлог што је цена товљеника почетком фебруара била свега 130 динара по килограму“, каже проф. др Радовић.
Наша земља не може да извози свиње јер се код нас свиње још увек вакцинишу против свињске куге, што наноси велику штету свињарству. Док фармери траже да се укине обавезна вакцинација сматрајући да је болест превазиђена, проф. др Радовић каже да се мора озбиљно повести рачуна о превенцији болести.
„Морамо сагледати да ли имамо изграђен систем превенције од сузбијања куге код свиња. Ако то немамо нема ни сигурне производње, а онда је ризик престанка ванкцинације врло велик“, указује проф. др Радовић.
Он указује да наша земља има шансе да извози свиње у Русију и да Далеки исток поготово зато што и домаћи фармери имају амбиције да шире тов и повећају бројност .
„Сведоци смо да су и странци, и то велики узгајивачи, заинтереоовани да овде почну бизнис“, каже проф. др Радовић.
Он истиче и да у тову има и других слабости који коче бројност, пре свега то што данас сви товљеници завршавају на линији за клање уместо да се остављају и за приплод и што још није уведена меснатост полутке.
„ Департман за сточарство добио је новац од Покрајине и купљена су три апарата за процену меснатости на линији клања. Успоставили смо пословно - техничку сарадњу с већим и мањим кланицама и почели мерење меснатости, а урађен је и преглед квалитета товњеника у 2017. години по питању меснатости, те израчунат и проценат меснатости у одабраним кланицама, како би касније сугерисали и систем плаћања“, каже проф. др Радовић.
Меснатост се у ЕУ мери, наводи наш саговорник, према стандарду СЕУРОП, по којем је екстра класа све што је изнад 60 одсто меса у политки.
„ЕУ је увела и поткласе и раздвојила и специјализовала произвођаче јер и међу њима има разлике. У Европи се форсирају меснатији товљеници јер то значи јефитнији узгој, па више новац остаје фармерима“, наглашава проф. др Радовић.
З. Делић
