– У производњи јабука достигли смо ове јесени историјски максимум - рекао је Кесеровић, наводећи да ће јабука бити за пет до шест одсто више него у прошлој години, али да је тренутно ниска цена јабука навелико, па род треба чувати за зиму, када су цене јабука, као и другог воћа више.
Професор Кесеровић истиче да година није била баш наклоњена воћу и да су због тога приноси на неким воћкама нижи, али да ће Србија од извоза воћа ове године остварити приход од 590 до 600 милиона долара.
- Било је измрзавања кајсија у равничарским деловима, затим бресака и крушака, па су приноси тог воћа били нижи за 20 одсто. Током сезоне брања јагода и трешања био је кишни период, што је, такође, допринело да и овог воћа буде мање. Трешње нису могле да иду у извоз, јер су падавине помериле сазревање за седам до десет дана и умањиле величину плода, али је било доста малина, боровница, купина које су, осим доброг рода, имале и високу ино цену. Такође, имали смо и и вишања и шљива. Посебно охрабрује што се воћњаци пуне шљивама пожегачама, старом сортом, најбољом за пекмез, џемове, мармеладу и ракију у индустријској преради - истакао је Кесеровић.
Златне воћке Србије
– Воћњаци у Србији заузимају око 183.602 хектара, односно 4,8 одсто површине укупног обрадивог земљишта, што је мало с обзиром на климатске услове и земљишне услове за гајење воћака – каже за Дневник аграрни аналитичар Бранислав Гулан.
Последњих година, наводи Гулан, људи препознају воћарство као грану пољопрвреде, која је високопрофтиабилна. - Поред знања, заинтересовани све више схватају да ће лакше и јефтиније произвести и брже и скупље продати ако се удруже – напомиње Гулани додаје да су златне воћке Србије боровнице, јабуке, јагоде, малине и трешње.
Наш циљ треба да буде, каже, да једнога дана имамо воћарску задругу попут шпанског гигната „Анекоп“. – Удруживањем и увођењем нових технологија и вишег степена прераде повећали би се приходи произвођача воћа, смањила незапосленост и одлив становништва из руралних подручја – закључио је Гулан.
Стручњак за воћарство указао је на то да је за добру зараду потребно имати хладњаче и удруживати се у задруге ради бољег пласмана на инотржиште. – Воћари су почели то и да увиђају јер је на овогодишњим конкурсима за подстицаје у развоју воћарства чак 21 воћарска задруга добила новац ради унапређења производње – предочио је Кесеровић.
Колики је значај удруживања и поседовање хладњаче, Кесеровић је навео пример тренутних тржишних прилика које не одговарају воћарима који имају јабучњаке , а немају хладњаче. - Сада килограм јабука навелико кошта свега 25 до 30 динара и ти воћари имају две могућности: да јабуке продају будзашто или да их оставе да пропадну. А да су се удружили и купили хладњачу, били би у бољој ситуацији , чували би род за вишу цену – навео је проф.др Кесеровић.
З. Делић
