У Банату свиње засад одолевају зарази

У Србији до сада није регистрован ниједан случај афричке куге свиња (АКС), али је случај заразе потврђен на фарми у околини Темишвара у Румунији.
e
Фото: pixabay.com

У општинама у Банату близу румунске границе у ветеринарским службама не могу се добити информације о томе какве мере су предузете и шта је на терену, у сеоским домаћинствима и на фармама, већ за информације упућују на централу, Управу за ветерину.

У тој служби при Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства кажу да је појава заразне болести АКС у Румунији регистрована још у јулу 2017, а у Мађарској у априлу прошле године, што је довело до непосредне угрожености од ширења афричке куге свиња и у Србији.

„Епизоотиолошка ситуација у суседној Румунији посебно је погоршана у последњих неколико месеци, када је забележен велики број жаришта и случајева АКС-а, али је појава афричке куге свиња регистрована и у Бугарској у августу прошле године, па је практично цела погранична зона уз северну и источну границу Републике Србије постала угрожено подручје”, навели су јуче у Управи за ветерину.

Познато је да је вирус АКС-а смртоносан и заразан за домаће и дивље свиње, и да од њега не оболевају људи ниту друге животиње. Али је болест штетна у економском погледу по свињарство и пољопривреду у целини јер, чим једна свиња оболи, на фармама и у домаћинствима треба спровести еутаназију над свим животињама. 

Први симптоми код заражених свиња су повишена температура, црвенило на кожи, најчешће њушци, ушима, репу, ногама, отежано дисање, несигуран ход…

У случају епидемије забрањен је превоз и увоз живих животиња, док на царини грађани треба да обавезно пријаве сирово свињско месо и свињске прерађевине које се не смеју пренети већ одложити у посебно обележен контејнер.

Болест афричка куга свиња, подсећају у Управи за ветерину, на европски континент проширила се од 2007. године преко Грузије и данас је регистрована и широко раширена у балтичким и готово свим источним земљама: Русији, Јерменији, Азербејџану, Украјини, Белорусији, Литванији, Летонији, Естонији, Молдавији, Пољској и Чешкој Републици. Недавна потврда АКС-а у Белгији (септембар 2018), у пограничном делу према Француској и Луксембургу, показала је њен непредвидиви карактер у смислу могућности и начина преношења вируса-узрочника.

Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде је ради контроле АКС-а оформила седам регионалних кризних центара који прате ситуацију и предузимају потребне мере.

Успостављена је контрола промета коју спроводе надлежни органи, укључујући ветеринарску службу, царинску службу и Граничну полицију на свим граничним прелазима, у циљу спречавања преношења вируса и појаве АКС-а у нашој земљи у пограничним подручјима, а у складу с Наредбом о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести афричка куга свиња у Србију.

Влада Републике Србије је у августу 2018. године усвојила Закључак којим су обједињене обавезне активности из надлежности разних министарстава и државних организација и институција. Ради бољег информисања јавности, припремљени су, одштампани и дистрибуирани постери за граничне прелазе, лифлети за власнике свиња, ловце и ветеринаре.

Лане 50.000 свиња било заражено кугом

Румунија је прошле године била приморана да убије више од 50.000 свиња заражених афричком кугом, што је био велики ударац за тамошњу пољопривреду. 

Колико је болест у економском погледу штетна најбоље говори пример Данске, која је, такође прошле године, најавила да ће на граници с Немачком подићи ограду дугу 70 километара да би спречила прелазак дивљих свиња. То не треба да чуди када се зна да Данска од извоза свиња годишње заради 5,5 милијарди долара.

З. Делић

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести