Др Ана Марјановић Јеромела из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду указује на неуједначено стање усева и указује на то да део семена негде није никао не због услова него јер је остао у yаку.
Произвођачи су проценили да је боље да не посеју уљану репицу, да не изгубе ову годину, међутим, и они који су посејали, не треба да буду несрећни и пате због тога јер имају веома добро припремљену парцелу која ће бити одлична за сетву сваког јарог усева, с обзиром на то да се за уљану репицу парцеле припремају као баште са ситномрвичарстом структуром, указала је др Ана Марјановић Јеромела паорима на научно-стручном саветовању „Добар дан, домаћине“ у Сенти.
Она процењује да ће свакако бити преоравања парцела засејаних уљаном репицом и другим озимим усевима, али да ће се право стање усева знати тек на изласку из зиме крајем овог месеца.
Поједине парцеле у овом тренутку изгледају лоше, чак се произвођачи можда и уплаше због појаве жутила и црвенила, међутим, уљана репица, као свака озима биљка, има такву биологију да нагло и јако креће у развој у пролеће. Хвала богу, имамо довољно влаге јер је било довољно падавина и та додатна влага омогућиће снагу кретања тако да ће неке парцеле за које сада сумњамо, доћи у оптималну фазу да произвођачи реше да их оставе, оптимиста је саговорница нашег листа.
По њеним речима, уљана репица добија све више значаја на нашим пољима, иако нама изгледа као нова биљна врста, али да не треба заборавити да је у првој уљари у Војводини то била основна сировина за производњу уља.
Традиција производње уљане репице у овим крајевима заиста постоји и она се све више враћа на наше парцеле, првенствено због стабилне цене и оптималне рационалне производње коју даје на нашим пољима, констатује др Марјановић Јеромела.
Како додаје, у поређењу с другим ратарским усевима она је негде као сунцокрет и даје рентабилније приносе у односу на друге биљне врсте на маргиналним и лошијим земљиштима.
Свакако, не треба заборавити и њен значај у агротехничком смислу, с обзиром на то да парцелу напушта рано, оставља је у добром физичком стању, чисту од корова, и има додатну покретачку енергију, и тај приступ треба приписати уљаној репици. Осим тога, уљана репица је прва пара коју произвођачи добија, а у данашње време сваки динар има своје место, и то не треба заборавити. Исто тако, она је значајна пчелиња паша коју произвођачи меда користе да би ојачали пчелиња друштва и касније носили на багремову пашу, каже наша саговорница.
Жетва уљане репице по правилу пристиже у првој половини јуна. Међутим, др Ана Марјановић Јеромела подсећа на то да је, рецимо, прошле године почела никад раније и завршила се никад касније, трајала је више од месеца због тога што је било велике количине падавина у јуну и што имали се свела у један период са жетвом јечма, иако је једна од предности уљане репице баш то што се углавном агротехнички никад не поклапа с другим важним ратарским усевима и обично жетва буде нешто пре јечма, тако да свако имање може врло рентабилно да искористи своје ресурсе, што је једна од предности уљане репице.
Сада не можемо предвидети шта нас чека до јуну, али надамо се да ћемо имати оптималне услове за развој усева и потом жетву. У лањској жетви имали смо високу влагу, али у 2017. години било је усева чију влагу нисмо могли да измеримо јер је била испод нивоа који уређаји мере, напомиње др Ана Марјановић Јеромела.
Ова година је врло специфична с обзиром на то да је вегетациона сезона 2018/2019. имала врло неповољан период у време сетве. Др Ана Марјановић Јеромела подсећа на то да су произвђачи који су репицу посејали у првим роковима сетве, када је још било остатака влаге од великих киша које смо имали у јулу и делом у августу, успели да добију солидан усев захваљујући тој влаги, који је оптималног стања и задовољавајућег склопа.
Постоје парцеле где уљана репица готово да није никла, или је никла врло неуједначено. То је доста критична фаза, с обзиром на то да ће на таквим парцелама бити појаве корова који могу правити проблеме у жетви јер додају влагу пожњевеном роду, а исто тако доносе проблем заштите од глодара и инсеката. Произвођачи морају веома да обрате пажњу на усев, и решавају проблеме у консултацијама са стручњацима из различитих служби, да га, ако заиста треба да остане, максимално заштите од штеточина, глодара и инсеката, и да у жетви обезбеде оптималне услове да се заврши на време с добро подешеним комбајном, с одличним средствима која су заштићена од губитка семена током превоза и да се благовремено семе доведе у стање влаге које се може чувати, предочава др Марјановић Јеромела.
М. Митровић
