ПОВРАТАК НА АПЕНИНЕ Српски криминалци харају Италијом

НОВИ САД: Српска држављанка из Београда Љубица Костић (45) осуђена је у Италији на 12 година затвора због убиства златара Алда Карлија (75) из Трста. Она је учествовала с још тројицом саучесника у ликвидацији златара 20. децембра 2017. године.
1
Фото: pixabay.com

Осим затворске казне, Љубица Костић ће морати да породици убијеног Алда Карлија плати одштету од 700.000 евра. Љу­бица је ухапшена у Трсту 28. децембра 2017. године.

Злочин, за који се најпре веровало да је последица пљачке, догодио се у породичној кући жртве у италијанском месташцу Опићина, у близини Трста. Како је за сада утврђено истрагом, Карли је најпре мучен, везиван и брутално претучен – убице су му умало откинуле ухо – а затим је задављен. Истовремено, убице су напале и његову мајку, старицу од 94 године, које је непокретна и практично слепа. Она је, међутим, преживела тортуру – правећи се мртва.

Италија је за српске криминалце већ деценијама важно упориште. Осамдесетих година прошлог века је била најпопуларнија за такозвану шану, како су српски криминалци називали крађу луксузне робе по бутицима. Деведесетих је била центар шверца дувана, али само за велике играче, који су имали милионске цифре за обез­беђивање робе и правих контаката у центру апенинске мафије.

Од 2000. Италија је за српске мафијаше поново постала једна од најважнијих станица, али највише за шверц кокаина из Јужне Америке у Европу и диструбуцију за локална нарко-тржишта, уздуж и попреко Западне Европе. Познаваоци прилика кажу да наши криминалци не би могли „оперисати” на Апенинском полуострву без сагласност тамошње мафије. Чак и ситни криминалци који се баве диловањем дроге одговарају директно калабријској Ндрангети, која је и међународни лидер у тој области криминала.


Случај Манола

Већина лопова спремна је и на немилосрдну бруталност према жртвама, а као једног од највећих монструма Италијани и даље наводе Србина Љубишу Врбановића Манола, чији злочин из 1990. године и сада потреса тамошњу јавност.

Љубиша и његова тројица браће Тома, Ненад и Драгиша су деведесетих година у Италији важили за окрутне пљачкаше, који су наоружани „колтовима” упадали у виле богаташа, везивали власнике, спремни да пуцају у њих и при најмањем отпору. Врбановић је ухапшен у Италији, али је 1992. побегао у Србију. Због убиства у Италији, он је ухапшен у Србији, где му се судило. Најпре је осуђен на 15 година затвора, затим на смртну казну, а онда на доживотну. Умро је у пожаревачком затвору у марту 2014. године од рака.


Сарадници калабријске ма­фије, по речима упућених, углавном су Црногорци, али са српским пасошима. Самостално, српски криминалци би у Италији једино могли да краду аутомобиле, што често и раде.

Дозволу да кријумчари кокаин у Италију, чак и да се бави диструбицијом, у Италији је имала само група Дарка Шарића, која се у Милану појавила 2008. и због изузетног квалитета кокаина брзо пробила на нарко-тржишту.

Група је, како је касније откривено, разоткривена захваљући једном Италијану, члану тамошње мафијашке групе Салвађо, који је после хапшења, полицији и дао иницијалну информацију о балканским швер­церима кокаина.

Балканци су били препознатљиви по томе што су кокаин паковали у шарене балоне, па је полиција, акцију коју је усмерила ка њиховом разоткривању и назвала „Лоптице”. У акцији је 2008. заплењено 700 килограма ко­каина, а 2010. расписали су потернице за 105 припадника балканског нарко-картела. По потерницама, у Италији је ухапшено 79 особа, а у иностранству 22. Један од ухап­шених био је и Душко Шарић, рођени брат Дарка Шарића.

Неухапшени чланови Шари­ћевог клана и даље су у послу с новим сарадницима, а шверцом кокаина из Јужне Америке, посебно Колумбије, бави се још десетак јаких група с овог простора, као и из Црне Горе, а којима је Србија база пословања.

– Италија је за њих врло битна јер се дрога из Колумбије шверцује најпре до Бразила, где се пакује на прекоокенске бродове и шаље пут Европе, у Холандију, Шпанију и италијанску луку Ђоја ди Тауро. Та лука налази се у Калабрији, седишту Ндрангете, и сав шверц је под њиховом контролом. Српским криминалцима италијанска ма­фија дозвољава само транзит, тако да се дрога коју они пребацују одмах шаље даље у Западну Европу – каже упућени извор из полиције.

Али, као што полиција има различита одељења за стране криминалце, и српски криминалци су подељени по градовима за различита кривична дела. Тако су Чачани у Италији најпознатији по крађама парфема, Новосађани држе примат у крађи гардеробе, а Београђани воде групу која се бави крађом аутомобила. За 90 одсто крадених аутомобила из целе Европе „папири” се раде у Италији. Лажни италијански папири за регистрацију возила користе се за увоз крадених аутомобила из било које европске земље, али и за њихово „подмлађивање”. „Набавку”, наравно организују наши криминалци у Италији.

М. Бозокин

Д. Николић

EUR/RSD 117.5124
Најновије вести