Бетани Хјуз, ауторка „Трагања за благом”: Не верујем да се историја понавља

Са данашње тачке, чини ми се чак да много више можемо да научимо од неких првобитних људских заједница него од овог модерног друштва у ком сваког дана осванемо са неким епохалним открићем, каже професорка Бетани Хјуз на почетку разговора за Дневников ТВ магазин поводом њеног новог документарног серијала „Трагање за благом” који гледамо на каналу Виасат Хистори, недељом од 20.00 часова.
w
Фото: promo

Професорка Хјуз је награђивана историчарка, ауторка и водитељка, која се већ 25 година бави античком и средњовековном историјом и културом. Бетани Хјуз предаје на бројним универзитетима у Великој Британији, између осталих на Оксфорду и Кембриџу, и научни је сарадник у Краљевском колеџу у Лондону. Аутор је више од 50 радио и ТВ документараца, а 2013. године додељен јој је почасни докторат на Универзитету у Њујорку, у знак признања за њен изванредан допринос историји и његовој међународној промоцији.

- Када смо негде између 70.000 и 200.000 година пре наше ере постали самосвесна мисаона бића, у основи смо постали оно што смо и данас. Веома је занимљива та теорија да се историја понавља, јер, искрено, не верујем да је заиста тако. Сматрам да је човек одавно почео да учи посматрајући историју, јер би било заиста бесмислено да се нисмо померили ни за милиметар из прошлости уз сва та научна достигнућа и миленијумско бављење историјом која је увек била предмет људског интересовања. Свесни део нашег бића, наш разум, интензивно ради на усавршавању човека у том погледу. Међутим, проблем је у оном нагонском делу човека којим господаре амбиције, интереси и похлепа - сматра професорка Бетани Хјуз.

Шта је то што нас увек враћа два корака уназад када направимо један напред?

- Данас цивилизација страховито напредује, али имамо један феномен десоцијализације, разједињавања људског друштва. Сврха сваког напретка јесте да унапреди друштво. Тако је још од првих људи који су закорачили на ову планету. Међутим, људи су се некад удруживали да би стварали боље и напредније друштво, а данас се остварује огроман напредак у једном друштву у ком се људи све више навикавају на добровољну изолацију од других. Чини се као да смо се пре 10.000 година боље споразумевали уз примитивну комуникацију него данас када комуникација са светом око нас почиње од тренутка када отворимо очи.


Жене и мушкарци су били равноправни

Шта је за вас као археолога највеће изненађење до ког сте дошли током ваших истраживања?

- Без сумње то је чињеница колико мало су жене допринеле у креирању историје и света који данас познајемо. Иако нас је увек на планети било негде пола-пола у односу на мушкарце, нека истраживања показала су да су жене имале утицај од свега 0.5 одсто на све историјске токове. Да бисте боље разумели, то значи да на једно помињање жене као неког важног чиниоца у историји, мушкарци буду поменути отприлике 200 пута. Међутим, ако бисте се вратили кроз прошлост увидели бисте да то није одувек било тако. На основу археолошких истаживања може се видете да су жене у раној антици имале подједнако присуство као и мушкарци. То нам показују и ДНК резултати са археолошких налазишта. Жене и мушкарци су у давној прошлости били потпуно равноправни, а онда се нешто око 800 година пре нове ере променило и жене су због тог догађаја већ три хиљаде година на овој планети бића другог реда. Шта је довело до тога још никоме није јасно.


Фото: промо

Које је највеће археолошко откриће 20. века?

- Много открића смо имали током 20. века, али очигледно, најважније је откриће Тутанкамонове гробнице. Не због тога што је он био толико важан владар у историји Египта и света колико због самог стања и очуваности остатака овог фараона. Морате разумети да сам ја иначе веома слаба на причу о Тутанкамону јер сам први пут ишла да видим ту изложбену поставку када сам имала пет година и то је био један од главних разлога што сам пожелела да се бавим историјом. Имала сам ту част да као историчар држим у својим рукама Тутанкамоново благо и све те древне реликвије када се пре много година радила њихова рестаурација како би биле изложене у ономе што је данас Музеј египатске културе у Каиру. Не могу вам ни описати какав је осећај осетити у рукама део историје, нешто старо скоро три миленијума.

Када бисте могли да отпутујете у прошлост, где бисте волели да живите?

- Веома сам захвална на томе што живим у 21. веку. Не бих волела да живим у прошлости. То питање ми често постављају. Можда бих провела један дан као Спартанка, јер ми је то друштво заиста невероватно. Волела бих да искусим живот једне од тих жена, јер је у то доба била права реткост да жене имају статус и права, а Спарта је том погледу била толико напредна да је женама чак дозвољавано да се такмиче са мушкарцима у физичким изазовима. Могле су да вежбају, пију вино, једу за истим столом са мушким члановима породице, комшијама и пријатељима. Узмемо ли у обзир да је у многим модерним друштвима таква слика била незамислива до пре неколико деценија, Спартанке су се сигурно осећале посебно и моћно због права која имају.

Према вашем мишљењу које древно друштво је остварило највећи утицај на модерну цивилизацију?

- Веома је тешко дефинисати само један утицај јер сви ми учимо једни од других и тако се међусобно „гурамо” напред. Чак и када бисмо рекли да су Грци ти који обликовали данашњи свет, истина је да је већина грчких идеја дошла са истока, из Вавилона и Асирије. На исти начин на који су касније достигнућа Грка отишла даље на запад, створила основу Рима и тако даље ланчано мењала свет. Због тога би најисправније било рећи да су све античке цивилизације утицале на ову нашу.

Н. Дражовић

 

 

EUR/RSD 117.4015
Најновије вести