- Издавачи су збуњени, као и већина становника који и раде и не раде, треба преживети садашњост а макар мало завирити у будућност – а оно, свуда само неизвесност – каже Колунyија за “Дневник”. - За већину издавача покушај пласмана властитих издања у отежаним околностима није новост, јер већ дуго раде у таквом стању. Пласман књига је скуп, књижарско тржиште у доброј мери затворено, рабати високи и издавачи који немају књижаре стално траже нове путеве за излагање и дистрибуцију књига. Развијање властитих сајтова и усавршавање у интеренет-маркетингу је свима приоритет. Јасно је да изолација грађана удаљава купце од књижара, а неизвесност удаљава купца од одлуке да нешто поручи и плати. Пад промета код свих, издавача и књижара, је огроман и опоравак ће бити веома тежак а вероватно ће бити и гашења неких издавачких кућа.
Конкурси на свим нивоима су на леду и велико је питање да ли ће и када бити активирани. Шта то у пракси може да значи? Имају ли само издавачи предлог како да се тај проблем разреши?
- Рекао бих да није добро што се пожурило са гашењем конкурса. Данас је обичном човеку потребно неко мало охрабрење, то је леп поздрав са комшијом и мало наде за сутра. Гашење конкурса је обесхрабривање оних који немају упориште, а то није добро. На пример, одложен је рок за слање материјала на конкурс за откуп књига и већ нам је јасно да средства по том основу издавачи не могу имати пре краја октобра, а иначе им новац из тог извора помаже да се спреме за Сајам књига који је крајем октобра. Невесело сазнање. С друге стране, у време изолације грађанима треба понудити што више књига одмах, а не одлагати пуњење библиотека. Наш је предлог да се износ за откуп макар удвостручи и тако помогне издавачима да надокнаде огроман пад књижарске продаје. Овде је важно да се укаже на цео ланац у нашем пословању, односно да и аутори, али и штампари очекују од издавача средства за живот. Штампарије су веома важне за нашу земљу, мора се и на њих мислити.
Има ли уопште смисла говорити о издавачким плановима за 2020, или се већ сада може сматрати да је ова година у том смислу изгубљена?
- Док се не разбистри ситуација са свим конкурсима тешко је одговорити. Планови су драматично нарушени, али људски је надати се. Ово би питање требало одложити за крај маја, тада ће бити доста тога јасније.
Хоће ли, како неки процењују, ова ситуација убрзати процес у којем Е-књиге истискују традиционалне, не само код нас већ у целом свету?
- Не верујем. Ми имамо срећу да Е-књиге нису баш наишле на плодно тло у Србији. Оне су за неке сегменте издаваштва практичне. Рецимо, знам да разни факултети на тај начин снабдевају студенте уyбеницима, али ако дете не уђе у свет књиге преко штампане књиге, онда нисмо ништа урадили. Остајем, дакле, међу онима који се надају да ће књига у старом облику и даље бити у предности при избору од стране читаоца.
Постоји ли бојазан да ће, и када пошаст прође, управо култура бити та која ће у потоњем времену највише морати да стеже каиш, јер ће све друго бити важније?
- Бојазан је већ присутна, али знамо да је некад важније зрно мудрости од много пара. И верујем да се може и мора наћи начина да култура не посустане, она је од виталне важности за даљи живот Србије.
М. Стајић
