Хиљаде предмета српског наслеђа у збиркама по свету

Више хиљада предмета српског културног наслеђа налази се у јавним збиркама широм света, као што су институције у Ирској, Русији, Немачкој, мада још нема значајних покушаја да се оне врате у Србију.
e
Фото: Pixabay.com

Док стручњаци сматрају да држава не чини довољно да би та културна грађа била враћена у домаће националне институције, за Србију би могао бити је поучан пример Грчке чији су многи вредни артефакти отуђени у време формирања европских музејских збирки.

Према нашем закону, брига о културном наслеђу у Србији и ван њених граница, у рукама је Архива Србије, Народне библиотеке Србије, Народног музеја, Републичког завода за заштиту споменика културе и Народног позоришта у Београду.

Те установе су у обавези да истражују, евидентирају и воде бригу о заштити покретног културног наслеђа ван граница Србије, што подразумева и вођење Централног регистра тих културних добара.

Ипак, како сматрају историчари, за овакве подухвате, потребна су значајна финансијска средства, јер истраживачи морају отићи до одређених институција у иностранству, обавити потребне анализе и онда та истраживања завршити на територији Србије, у једној од надлежних институција.

Један од повода да културна јавност Србије постави питање судбине српског покретног културног наслеђа у другим државама био је договор, постигнут пре две године, да се из Санкт Петербурга врати 166. страница Мирослављевог јеванђеља.

Руски архиепископ и научник Порфирије Успенски је средином 19. века отцепио 166. лист Мирослављевог јеванђеља приликом посете Хиландару и однео га у Русију.

У недељу је Покрет обнове Краљевине Србије затражио од Републике Србије да упути званичну иницијативу Хрватској за враћање древне српске реликвије - крстионице кнеза Вишеслава.

Артефакти српски културне баштине расути су по иностранству, као на пример нестанак 60 средњевековних списа из Архива Србије и Народне библиотеке Србије, међу којима је била и оснивачка повеља манастира Хиландар.

Када је почео Први светски рат, Министарски савет Краљевине Србије дао је налог Архиву Србије и Народној библиотеци Србије да издвоје најдрагоценије из колекције националног архивског и националног библиотечког фонда.

Све наведено са посебном железничком композицијом, заједно са грађом Министарства спољних послова, стигло је до Крушевца, где је и остало до 2015. године.

Српски истраживачи су претходних деценија лоцирали велики број артефаката, као што је призренски препис Душановог законика, који је враћен Југославији средином 30-тих година прошлог века и данас се налази у Народној библиотеци Србије.

Крајем 60-тих година, из Немачке је враћено нешто мање од 20 средњевековних рукописа.

Осим Оснивачке повеље манастира Хиландар, многи рукописи су пронађени у различитим институцијама Европе и света.

За сада последњи случај враћања артефаката српске културне грађе из иностранства био је 2010. године, када је из Немачке враћен чувени крст краља Александра Обреновића који је он поклонио манастиру Жича на дан свог миропомазања 20. јуна 1889. године.

Тај крст је изнет из манастира Жича 1941. и све до 2010. године није био враћен.

Дешава се и то да се вредни предмети из културног наслеђа Србије најчешће појављују на аукцијама и постају предмет великог интересовања у тим ситуацијама.

Историчари сматрају да држава Србија мора бити активнија у враћању свог културног наслеђа из иностранства, јер на то има право по одредбама Хашке конвенције о заштити културних добара у случају оружаног сукоба из 1954. године.

Они као пример истичу Грчку, која се већ деценијама тражи да јој Британци врате древне грчке скулптуре изложене у Британском музеју у Лондону. Кључни предмет који Грци траже назад је Партенонски фриз, исклесан пре 25 векова, који је красио храм на врху Акропоља. Британија упорно и одлучно одбија те захтеве.

Грци су 2009. године у Атини отворили велелепни музеј Акропоља, зато што су им у мучној препирци Британци често приговарали да и иначе не би имали где да сместе експонате ако би били враћени.

Грчка је 2018. у години европске културне баштине, основала Међународни комитет за повраћај скулптура са Партенона, захваљујући коме су многе земље званично подржале њен захтев, па је поново оживљено то питање.

Сличан модел међународне сарадње и посредовања би могла да примени и Србија из које је изнет непрегледан број уметничких предмета.

EUR/RSD 117.5702
Најновије вести