В.д. управника Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало навео је да је ова неисцрпна тема “пример свеобухватне сарадње, не само библиотечке, већ и културне“
Када размишљамо о културним везама Србије и Русије, које су, наравно, многоструке, размишљамо и о пројекту на којем управо радимо, а то је пројекат дигитализације Мирослављевог јеванђеља. Оно је било на Хиландару можда 700 година, то су претпоставке, али оно је у том тренутку најпре било откривено у Русији, у Санкт Петерсбургу, па тек онда у Србији, у Београду, изјавио је Пиштало и додао да је тада владика Порфирије Успенски открио овај важни писани документ.
По Пишталовим речима, Јеванђеље доживљава неку врсту славе када српски краљ Александар Обреновић одлази на Хиландар, плаћа дугове манастира, преводи га поново под српску јурисдикцију и тада Јеванђеље долази у Београд.
То је оно на чему управо радимо и примери веза су толико многоструки да је ово прва ствар коју управо сад радимо и која се надовезује на ово о чему данас говоримо, рекао је Пиштало.
Директор Библиотеке Српске патријаршије Зоран Недељковић истакао је да је културна сарадња увек нешто што је централно место сарадње свих народа, нарочито између Русије и Србије.
Библиотека Српске Патријаршије остварила је изузетну сарадњу са разним институцијама Русије, а посебно бих истакао библиотеке у Москви и Петрограду, а научни истраживачи из Русије су чести гости наше библиотеке, рекао је Недељковић.
Недељковић је посебно истакао значај Фјодора Достојевског за хришћанску културу појединаца и народа.
Без ње нема истинског јединства без наших народа... Љубав Достојевског према хришћанству показује и једна реченица у “Браћи Карамазовима“, када је Димитрије Карамазов рекао “Христе, шта год да ја урадим, шта год ти мени да урадиш, ја ћу тебе увек волети“... Ту сам заиста остао без текста и често се сећам те безусловне љубави, истакао је Недељковић.
Директорка Форума словенских култура Андреа Рихтер рекла је да је да су се у тој фондаији пре четири године одлучили за пут жена-писаца, који је посвећен књижевницама на преласку из 19. у 20. век, "када жене нису само покушавале да изразе своје књижевно умеће, већ су се и бориле за своју равноправност".
Чланови Форума чврсто су уверени да је литература која говори о женама почетком 20. века актуелна и пуна културно-образовног садржаја, а културни туризам значајно доприноси не само локалној економији, већ и јачању идентитета, побољшању међукултуралног разумевања и очувању културе и баштине одређеног подручја, казала је Рихтер.
У наставку конференције бројни представници руских и српских институција културе попут министарке културе Републике Татарстан Ираде Ајупове, министарке културе Републике Дагестан Зареме Бутајеве, директора Државног музеја историјске руске књижевности “Даљ“ Дмитрија Петровича Бака и других истакли су значај православља као основу споне између Србије и Русије кроз споменике своје културе, али и књижевност, уметност, музику, као и Дан словенске писмености.
Након конференције уприличено је и отварање поставке посвећене обележавању 200 година од рођења Фјодора М. Достојевског, а потом и Округли сто посвећен великом руском писцу.
