Александра Плескоњић, глумица: Копкају ме улоге написане за мушкарце

Првакиња Драме Српског народног позоришта Александра Плескоњић добитница је Златне медаље „Јован Ђорђевић“, коју овај театар традиционално додељује за свој дан 28. марта најзаслужнијим својим члановима.
e
Фото: Youtube Printscreen

Већ четири деценије је Александра Плескоњић члан глумачког ансамбла СНП-а, на чијој сцени је играла у десетинама најразличитијих улога. 

Како је наведено у образложењу овог, пре неки дан додељеног признања, Александра Плескоњић је „глумица која зрачи харизмом, аутентичним духом и инспиративном интелигенцијом. Једна је од многих сјајних глумица са класе професора Бранка Плеше. Стасавала је уз драмске уметниике - оца Тихомира и брата Михајла и једна је од водећих глумица не само у СНП – у већ и у Србији.“

 У образложењу се још наводи и да сте остварили више од 50 запажених драмских улога и у свакој били посебни и другачији, и то јесте заиста тако. Како се то постиже? Да ли глумац унапред одреди како би волео да делује на сцени, или када приступа улогама, унапред замисли, има неки концепт, или се то просто тако деси?

- Мислим да то зависи од улоге до улоге. Ја сам, што је врло чудно, играла с тридесет и нешто година и бабе и девојчице. На пример, у представи “Мој тата социјалистички кулак” сам играла ћерку Мире Гардиновачки, а следеће вече сам у “Белој кафи” играла Мајка Јању, жену Баје Гардиновачког, мајку Владе Каћанског, који је био старији од мене, мајку Гоце Ђурђевић и мојих вршњакиња. Ако је улога што даље од мене, ту је врло битан, ја то зовем, а то је у ствари дидроовски принцип: тражење модела и лутке у коју се ти усељаваш. Ако је лик далеко од мојих година, ту има утицај и моја визуализација и костим, и модел. Ако је лик ближе мени, претпостављам да сам онда кретала од Станиславског, од оног што се изнутра са мном римује с мојим емоцијма. Ја сад тренутно покушавам да то освестим док ме питате, али тако је било. Рецимо, играла сам врло млада у представи “Арсеник и старе чипке”, са Заидом Кримшамхалов којој, у том моменту, могу бити ћерка.

 Доста је студиозан ваш приступ размишљања о улогама. Да ли је то само ваш начин рада? Не чини се да већина глумаца на тај начин приступа улогама као ви.

- Ја сам имала срећу да сам велики читач. Сви читачи имају, ја сматрам, другачију машту. Од детињства сам увек налазила бег у читању. Уписала сам и Југословенску књижевност, и то сам паралелно студирала. Последњи испит, који сам дала, предавао га је чувени професор Марић, била је Светска књижевност. То је огроман испит, а ја сам тада већ била на Академији, и спремала сам га буквално у кревету, окружена књигама. Кренеш од “Епа о Гилгамешу”, па дођеш до Yојса, у моје време је тако било. Зато сматрам да није то студиозност, него је то нешто што је мени развило машту. Мада, некад сам реаговала интуитивно. Не може се наћи нека клиничка слика тога, да се изразим данашњом терминологијом.

 Битно је да глумац има развијену и ту интуитивну страну, просто је то део његовог позива...

- Морам да нагласим, Плеша је извео три, четири генерације. Он је тражио да пишемо. Имали смо домаће задатке волшебних наслова. Он би одредио колико има страна, колики је проред, колики је размак, и ако је видео да швиндлујеш, враћао је. Једном нам је дао задатак да напишемо “Зашто је Брумелу потребна тишина кад скаче?” То је руски олимпијац који је скакао увис. Зашто је њему потребна тишина док скаче? Да би повезали стадион, публику, спорт, концентрацију, итд, ми смо морали то да пишемо. Терао нас је, учио нас да мислимо. 

 Бројне су улоге које сте остварили, као да сте пун круг направили, глумећи и у најкласичнијем позоришту и у алтернативном. Где се сада најлагодније осећате? Шта би желели да радите?

- Оно што мене највише копка, одувек сам и размишљала о томе, то је да су неке велике улоге написане за мушкарце. То је оно што мене копка. На пример, никад нећу уронити у краља Лира. Могу само да читам и да размишљам о томе да би, да сам мушкарац, сад било време за њега. Неко ко је сишао са ума, јер је за живота поделио ћеркама наследство и доживео разочарање, банално да препричамо, завршава сам, што је судбина скоро свих људи, мање-више. Са Лудом иде олуја, после тога Луда нестане, и то мислим да је Кот величанствено установио, Луда нестаје из Лира, зато што је Лир интегрисао Луду у себе. Тог момента је више нема на сцени. Постоје тако неке велике улоге, о томе некад размишљам, које жене неће одиграти.

 Нема женске улоге која се чека до неких година?

- Не, ја сам створила анимозитет према томе, да идем у сусрет улогама. Јесте да звучи као опште место, али мислим да те улоге пронађу. Знам разне ситуације, и увек када се неко нудио улози, она је знала да му зада смртни ударац с леђа.

 Хоће ли се нешто променити у Вашем послу, после свега овог, кад се вратимо неком назови нормалном животу?

- Ми имамо групу СНП, па групу “Дрина”, па “Смрдљиву бајку” на Вајберу, разне групе, па ћу сад сама себе цитирати, пошто смо у овој изолацији стално ту заједно. Рекла сам колегама како ће изгледати наше представе, имала сам два концепта. Један концепт је: свако друго место празно, са картом купљена и маска, представа се прекида на десет минута, следи масовно прање руку и враћа се. Одредила сам и хигијеничара, сад не морам да га именујем. То је један концепт. Други концепт: сви растурени у концентрацији, дозвољена употреба телефона на сцени и у публици.

Рекла бих још само да треба читати Артоа, о куги, који је рекао да једина два органа која куга захвати јесу мозак и плућа, а они се налазе у непоседној зависности од свести и воље. Врло слично. У једном поглављу књиге “Позориште и његов двојник”, посвећеном позоришту и куги, краљ Сардиније сањао је да ће доћи куга, и после тог сна послао је чамац да спречи брод који се касније искрцао у Марсеју и направио помор. Он размишља како куга напада мозак и плућа. Данас смо сведоци нападања плућа. А мозак и плућа значе вољу. Човек може да убрза дисање, да му да ритам, може свесно и несвесно. Извесна равнотежа између дисања може да се направи. Свима предлажем из мог окружења, мојим колегама, да се вратимо Артоу.    

Н. Пејчић

EUR/RSD 117.5990
Најновије вести