Након што су у протеклом периоду у театарско здању у Улици Јована Суботића реконструисане гардеробе, мокри чворови, дотеран велики хол и на крају урађена фасада, током лета предстоји најзахтевнији део подухвата - обнова кровне конструкције те демонтажа постојећих столица у сали и постављање нових, удобнијих, уз претходну нивелацију гледалишта у складу са актуелним стандардима. Паралелно долазе и нове подне облоге, а грађевински ће ипак најзахтевније бити рушење постојећег балкона, нужно јер у супротном издизање последњих редова седишта на потребну коту не би било могуће. Заузврат, нови балкон ће бити функционалан, односно из тог јединог реда седишта, који је по пројекту планиран, представе ће коначно нормално моћи да се гледају, што до сада није био случај. Када се подвуче црта, резултат ће бити нешто мањи капацитет - са актуелних 216 места (од којих је 36 на постојећем балкону практично неупотребљиво), у новој сезони ће у представама на Великој сцени моћи да ужива 170 гледалаца.
У данашњем времену, када генерално издвајања за културу и развој културне инфраструктуре нису на завидном нивоу, можемо само бити захвални оснивачу, Граду Новом Саду, што ову нашу зграду, која није иоле значајније такнута од 1985, сада доводимо у ред, рекао је на конференцији за новинаре управник Ујвидеки синхаза Валентин Венцел.
Сводећи истом приликом утиске о минулој сезони театра, 45. по реду, уз констатацију да можда по неким квантитативним мерилима - број изведених представа, гостовања, одзив публике - није била на нивоу претходне, 44, у погледу квалитета се може рећи да је била успешна. О том квалитету сведоче, рецимо, четири награде „Хасанагиници” Андраша Урбана на недавно завршеном Стеријином позорју - за најбољу представу, Марта Береш за женску улогу, Ирина Поповић за музику и Ведрана Божиновић за адаптацију Симовићеве драме – те велико признање „Гробници за Бориса Давидовича” у режији Александра Поповског, коју су критичари, у конкуренцији чак 180 представа, прогласили најбољом на свемађарском говорном подручју.
Треће издање позоришног фестивала језичких мањина света „Синерџи” биће, како је најавио Венцел, одржано од 12. до 19. новембра ове године и већ је познато да ће на њему учествовати једна турска трупа из Ирана, ромска из Загреба, српска из Мађарске, мађарска из Румуније, немачка из Италије.., а постоји могућност да у Нови Сад дође и представа Јеврејског театра из Варшаве.
Документи за фомално констиутуисање асоцијације мањинских театара су припремљени и разаслати будућим чланицама. И ако је судити по реакцијама, односно интересовању театара из Индије, Пакистана, Јапана... да се придруже пројекту, значај ’Синерџија’ је много већи него што ми то у Новом Саду доживљавамо, каже Венцел.
Најављујући репертоар планиран за нову сезону, редитељ Роберт Ленард у фокус је ставио шест премијера, од којих би већ прва, „Ана Карењина” у режији Дејана Пројковског, могла да постане истински хит. Толстојеву јунакињу играће Марта Береш, а сама драматизација романа настајаће кроз процес рада, што практично значи да ће се пред публиком наћи заиста никада до сада виђено читање руског класика. До краја 2019. предвиђена је још инсценација комада „Капетан Прљави Фред” Јенеа Рејте, који ће управо Ленард поставити на Малој сцени. Следећег пролећа театар ће бити најактивнији, јер најпре Никита Миливојевић, „одговоран” за веома успешну „Малу мађарску порнографију”, поставља у марту „Бахаткиње” по Еутипидовим мотивима, да би у истом месецу изашла и „Сељачка опера” Беле Пинтера у режији Атиле Керестеша.
Април ће, пак, обележити пројекти још два врхунска редитељска имена. Најпре ће Моника Добровланска – звезда белоруске театарске сцене чија је сјајна представа „То је све она” по тексту Андреја Ивануа награђена у Авињону - поставити на Великој сцени Ујвидеки синхаза „Мефиста”. Биће то савремени поглед на култни роман Клауса Мана чија је екранизација у режији Иштвана Сабоа са Клаусом-Маријом Брандауером у главној улози донела 1982. Мађарској првог Оскара за најбољи страни филм. Као својеврстан „шлаг на торти” долази Кокан Младеновић са ауторским пројектом „за сада без доброг наслова”, који ће тематизовати проблем односа човека и савремене технологије, а биће реализован у копродукцији са Шабачким позориштем. Ленард је на крају подсетио и на пројекат “Лука сањара” на тему миграција, који је удружио Дубровачке летње игаре, Словеначко народно позориште из Марибора, Асоцијација “Културанова” из Новог Сада и Ујвидеки синхаз. Овај пројекат ће као централни догађај изнедрити три представе - од којих ће би се једна играла на сцени Ујвидеки синхаза, док би омнибус премијерно био изведен 2020. на Дубровачким летњим играма.
М. Стајић
