ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Винске казанове

Прави љубитељи вина су велики неверници.
Pera Samardzija
Фото: Б. Лучић/Петар Самарџија

Увек желе и траже нешто ново све једно млађе или старије. И кад га сретну постају „праве казанове”. Потврди те старе истине, присуствовао сам претпрошле суботе у једној сремској винарији. Био сам у повећој групи винских витезова новосадског Реда Маркус Аурелијус Пробус, који су у оквиру свог основног циља да подстичу гајење винове лозе и производњу вина, посетили винарију „Теодос” у Сурдуку.

Власник винарије Зоран Теодосијевић дочекао их је са три вина, после чије дегустације су се вински витезови поделили у три групе дајући категоричну предност једном од понуђена три вина, заборавивши на старе симпатије.

У сали за дегустацију, пуној дневног  светла, окреченој у бело, празној, без ичега што би могло да одвлачи пажњу дегустирања, власник винарије и његов сарадник Миле Предојевић, у ведрој атмосфери, напетости и нестрпљивости, да се доживи задовољство, нечујно су нам пунили чаше. Прво вино сортним именом јагода, затим већ скоро заборављеним мускат кроканом и најзад мирисавим траминцем. Ароматично тројство, које у овом тренутку, нико други у свету, није у стању да вам понуди. И приреди задовољство које се граничи са чудом.

Јагода је, кажу, наша прастара сорта. Открио је и размножио пре неколико година винар Коста Бокуњац, негде у Србији. Тврдњу да је нема нико у виноградарском свету, недавно је, наводно, демантована; има је још и у Бугарској, али не под именом јабука, него неким другим синонимом. У Србији је има још једна винарија, а трећи је Зоран Теодосијевић, једини у Војводини.

Прву бербу са 5.500 чокота, колико је засадио, имао је 2021. године. Каже да је изузетно бујна као лоза, лака у винограду, после крокана, најлакша за резидбу. Средње родности. Једина озбиљна „мана” јој је мирис. Толико је интензиван и препознатљив по јагоди, да су сви у уверењу да се ради о вештаку, коме је додата нека есенција. Да није природно вино.

На управо одржаном оцењивању, пред овогодишњи мајски Међународни пољопривредни сајам у Новом Саду, стручни жири га је дисквалификовао, уз објашњење да се тако интензиван мирис и укус јагоде може постићи само додавањем одређених аромата у вино.

Миле Предојевић, рођени Сурдучанин, рече нам да у време цветања лозе цело село и околина миришу по јагоди. И да размишљају да чланове жирија Новосадског сајма, половином априла, када лоза буде у цвету позову на „ароматерапију, шетњом између редова процвалих чокота".

После јагоде послужени смо чувеним кроканом. О лози и вину, симболу бисерне аде на Тиси, о чијем вину, већ век и по круже приче и легенде. Кажу да постоје подаци да је крокан са Тисе повремено слат генералу Де Голу лично, да његовом букеу није одолео ни Никола Тесла, а није тајна ни да га је Тито више пута слао генералисимусу Стаљину.

Лоза донета крајем претпрошлог века из колекционог насада у Арлу, на југу Француске, у који је донета из Алжира, у Француској се није показала. Задржана је само у колекцији - живој банци гена. У микроклимату на Бисерном острву на Тиси, мускатне ароме крокана експлодирале су попут ватромета. Лепота и раскош арома ширила се Панонском равницом и убрзо замирисала до Беча, Пеште, Париза...

Непоновљиви мириси ослобађају се, ето и из чаша на нашим столовима и шире се као симфонија целом просторијом. Сорта "Мускат крокан" позната је у литератури и под синонимима мирисавка и ванилијевка.  Непознатог је порекла. На Бисерном острву је постигла свој врхунац и на неки начин и аутохтоност. Спорадично се гаји и у Мађарској и Русији, где је зову мускат венгерски.

На Бисерном острву је у међувремену, због наших познатих криза у виноградарству, локалних неспоразума и свађа, била готово нестала. Сада се поново враћа. Али и на другим потесима у равници налази своје место и равноправно се носи са капљицом која се бере на Бисерној ади.

Заједно са јагодом, мускат крокан срели су први пут и већина Пробусових винских витезова. Већина њих дали су им предност у односу на познати траминац. "Преварили" су га са јагодом или мускат кроканом, које су тек упознали. Верни су му остали проф. др Медицинског факултета Анђелка Ристивојевић и Карловчанин Жарко Живановић с којима сам делио сто за време дегустације.

Перо Инић и Драгица Самарџић гласали су за мускат крокан. Тијану Јанковић одушевила је јагода, као и Бранка Лучића. Велики мајстор Реда Раденко Павловић је већ одавно велики присталица синонима Бисерног острва, као и историчар Илија Комненовић. Илија Рамић се вратио с бутељком траминца за своју приватну колекцију...

Посета винарији „Теодос” остаће запамћена као прави час познавања вина. Попут књиге уради сам - сам свој учитељ. Сваки учесник ове дегустације оспособљен је да убудуће у свакој прилици препозна ова три вина. Знање стечено кроз забаву.

Зар није лепше пити вино него читати и учити о њему. Пијење је, заправо, и једини прави пут да га упознамо. На тај начин долазимо до сазнања која су нам довољна да уживамо у њему. Да останемо мирни кад нам винска листа дође у руке или кад нас неко упита шта мислимо о вину.

Вино које вам се највише допадне ће вас водити до следећег искуства. Тако се иде према ономе што вам се допада и повећаваћете своје познавање вина, уживајући у њима истовремено. Ваш ауторитет је у томе неприкосновен. Зашто би пили нека друга вина за које неко мисли да би требало да их волите. Ваш властити укус ће бити кључ који отвара читав свет вина за вас.

Нико не зна све о вину. Прави љубитељи вина су истовремено и верници и неверници. У жељи да обогатите свој живот за њим треба трагати. Најбоље вино је оно које ви највише волите. Будите зато Казанова.

EUR/RSD 117.0759
Најновије вести