Два шлема пронађена су у селу Беркасово у Срему, док је трећи откривен у околини Јарка, а на музејским витринама су се први пут нашли 2009. године и уврштени су у сталну поставку.
Конструкција је подразумевала гвоздену основу на коју се стављао позлаћени сребрни лим. Док су шлемови из првог и другог века израђивани из једног дела, а вратобран лемљен за калоту (горњи део), шлемове типа „Беркасово“ одликује посебан, сложенији, раскошнији начин израде: калота је израђена из четири дела, спајана је закивцима с образинама и сматра се да има источњачко порекло. Како је у том периоду римска војска била “варваризована”, односно за војсковође су бирани кнежеви покорених племена, они су морали бити поткупљени, те су им владари поклањали лепе и вредне предмете који су се производили у специјализованим царским официнама, односно радионицама, а међу њима су били и шлемови.
Најраскошнији шлем у Музеју Војводине, тзв шлем број 1 украшен је имитацијом полудрагог и драгог камења попут смарагда, оникса и калцедона израђених од стакла, осликавајући моћ римске војске. Украшен је ситним орнаментима у облику латиничног слова “с”, док се на крести налазе сребрне куглице. У свету постоји петнаестак сличних примерака, али они нису ни изблиза тако сачувани као војвођански експонати.
Интересантно је да су сва три шлема на занимљив начин и срећним околностима доспела у Музеј Војводине.
- Два шлема су 1955. године стигла из Беркасова, док је трећи тек 2006. године доспео у Музеј – казала је помоћник директора и виши кустос археолог у Музеју Војводине мр Тијана Станковић Пештерац. - Ангелина Вркатић из Беркасова је окопавајући њиву мотиком ударила у „нешто тврдо и сјајно“. Она се уплашила јер је мислила да је реч о бомби заосталој из Другог светског рата, па наредних годину дана није залазила у тај део њиве. Напокон се осмелила, вратила се и ископала шлемове, а један од њих је имао оштећење од ударца мотике који је настао годину дана раније.
Археолози су годинама покушавали да одгонетну како су шлемови доспели на наше просторе и ко их је носио.
- На срећу оба шлема на себи носе натписе који су открили много детаља - казала је Тијана Станковић Пештерац. - На шлему број 2 налази се натпис на латинском језику “вицит лициниана”, односно “побеђује Лициније”, док се на раскошном шлему број 1 налази натпис “Дизоне носи га у здрављу - дело Авита” који је направљен техником пунктирања. Лициније био један од савладара Константина Великог, који су познати по Миланском едикту. Међутим, између њих је дошло до сукоба, а крвава битка се одиграла 8. октобра 314. или 316. године код данашњих Винковаца. Дакле, захваљујући битки и натписима су датирали шлемове на почетак четвртог века.
Због импозантног изгледа Ангелина се одмах понадала да ће продајом зарадити доста новца, те је шлемове покушала да прода у јувелирници која се тада налазила у Шафариковој улици у центру Новог Сад. Власник јувелирнице Нандор Мојсе рекао јој је да неће добити много новца за шлемове јер су само позлаћени, већ ју је посаветовао да их однесе у музеј.
- Уместо тога Ангелина је одлучила да се врати у Беркасово где се брзо сазнало за њен проналазак, а вест о „златним кацигама“ стигла је и до шидске лекарка Наде Аћимовић која је била пријатељица тадашње кустоскиње Музеја Војводине Мирјане Манојловић Маријански – испричала нам је Тијана Станковић Пештерац. – Чувши то Мирјана је организовала одлазак археолога у Беркасово који су већ на први поглед схватили да се ради о шлемовима изузетне вредности, те су спровели археолошко ископавање на месту где су пронађени како би стекли увид у контест налаза. На истом месту нашли су жвале за коње и сребрне апликације за војнички појас, а како су Римљани били познати по униформисанонсти, на основу врсте апликација научници су претпостављали да предмети потичу из касноантичког периода.
Трећи шлем у Музеј је стигао 2006. године са границе атара села Хртковци и Јарак. Мештанин ју је лично донео у Музеј и испричао да је оравиши њиву ископао крчак у ком је био уролован свитак сребрне позлаћене оплате.
- Трећи шлем када је доспео код нас није био у добром стању јер је проналазач комаде позлаћеног сребрног лима исправио и залепио на картон – рекла је наша саговорница. – Колегиница је на комадима препознала специфичне украсе и одмах посумњала да се ради о шлему. Знајући о каквом проналаску је реч Музеј је откупио делове шлема, позвао конзерваторе из Народног музеја у Београду Милана Чоловића и Слободана Савића који су годину дана део по део чистили и сатављали делове шлема. Невероватно је да је око 85 одсто шлема очувано, па су конзерватори успели да реконструишу његов изглед у целини.
Тијана Станковић Пештерац објаснила је да су сва три шлема делови тзв. оставе. Сматра се да је војник, повлачећи се пред непријатељем, шлемове закопао као ратни плен и планирао је да се врати по њих, с тим што научници верују да је златна оплата с трећег шлема згуљена још у античко доба. Она не искључује могућност да се можда негде, на некој војвођанској ораници крије непроцењиво благо из периода римске владавине и да ће се срећа још једном осмехнути археолозима. Од 2009. године шлемови су се нашли на бројним међународним изложбама, а интересовање научника и посетилаца Музеја и даље не јењава што говори о њиховој изузетној вредности за европску и културу нашег народа. Тијана Станковић Пештерац најавила је да ће ове године бити издата брошура о шлемовима на седам језика, а у плану је израда интерактивног стрипа.
Силвиа Ковач
Фото: Музеј Војводине у Новом Саду
