Моћ римске војске „посејана” по војвођанским њивама

Музеј Војводине у Новом Саду једини на свету у збирци има три позлаћена римска шлема из античког периода.
д
Фото: Музеј Војводине

Два шлема пронађена су у селу Беркасово у Срему, док је трећи откривен у околини Јарка, а на музејским витринама су се први пут нашли 2009. године и уврштени су у сталну поставку.

Конструкција је подразумевала гвоздену основу на коју се стављао позлаћени сребрни лим. Док су шлемови из првог и другог века израђивани из једног дела, а вратобран лемљен за калоту (горњи део), шлемове типа „Беркасово“ одликује посебан, сложенији, раскошнији начин израде: калота је израђена из четири дела, спајана је закивцима с образинама и сматра се да има источњачко порекло. Како је у том периоду римска војска била “варваризована”, односно за војсковође су бирани кнежеви покорених племена, они су морали бити поткупљени, те су им владари поклањали лепе и вредне предмете који су се производили у специјализованим царским официнама, односно радионицама, а међу њима су били и шлемови.

Најраскошнији шлем у Музеју Војводине, тзв шлем број 1 украшен је имитацијом полудрагог и драгог камења попут смарагда, оникса и калцедона израђених од стакла, осликавајући моћ римске војске. Украшен је ситним орнаментима у облику латиничног слова “с”, док се на крести налазе сребрне куглице. У свету постоји петнаестак сличних примерака, али они нису ни изблиза тако сачувани као војвођански експонати.

Фото: Музеј Војводине

Интересантно је да су сва три шлема на занимљив начин и срећним околностима доспела у Музеј Војводине.

- Два шлема су 1955. године стигла из Беркасова, док је трећи тек 2006. године доспео у Музеј – казала је помоћник директора и виши кустос археолог у Музеју Војводине мр Тијана Станковић Пештерац. - Ангелина Вркатић из Беркасова је окопавајући њиву мотиком ударила у „нешто тврдо и сјајно“. Она се уплашила јер је мислила да је реч о бомби заосталој из Другог светског рата, па наредних годину дана није залазила у тај део њиве. Напокон се осмелила, вратила се и ископала шлемове, а један од њих је имао оштећење од ударца мотике који је настао годину дана раније.


Натпис на латинском открио старост

Археолози су годинама покушавали да одгонетну како су шлемови доспели на наше просторе и ко их је носио.

- На срећу оба шлема на себи носе натписе који су открили много детаља -  казала је Тијана Станковић Пештерац. - На шлему број 2 налази се натпис на латинском језику “вицит лициниана”, односно “побеђује Лициније”, док се на раскошном шлему број 1 налази натпис “Дизоне носи га у здрављу - дело Авита” који је направљен техником пунктирања. Лициније био један од савладара Константина Великог, који су познати по Миланском едикту. Међутим, између њих је дошло до сукоба, а крвава битка се одиграла 8. октобра 314. или 316. године код данашњих Винковаца. Дакле, захваљујући битки и натписима су датирали шлемове на почетак четвртог века.


Због импозантног изгледа Ангелина се одмах понадала да ће продајом зарадити доста новца, те је шлемове покушала да прода у јувелирници која се тада налазила у  Шафариковој улици у центру Новог Сад. Власник јувелирнице Нандор Мојсе рекао јој је да неће добити много новца за шлемове јер су само позлаћени, већ ју је посаветовао да их однесе у музеј.

- Уместо тога Ангелина је одлучила да се врати у Беркасово где се брзо сазнало за њен проналазак, а вест о „златним кацигама“ стигла је и до шидске лекарка Наде Аћимовић која је била пријатељица тадашње кустоскиње Музеја Војводине Мирјане Манојловић Маријански – испричала нам је Тијана Станковић Пештерац. – Чувши то Мирјана је  организовала  одлазак археолога у Беркасово који су већ на први поглед схватили да се ради о шлемовима изузетне вредности, те су спровели археолошко ископавање на месту где су пронађени како би стекли увид у  контест налаза. На истом месту нашли су жвале за коње и сребрне апликације за војнички појас, а како су Римљани били познати по униформисанонсти, на основу врсте апликација научници су претпостављали да предмети потичу из касноантичког периода.

Трећи шлем у Музеј је стигао 2006. године са границе атара села Хртковци и Јарак. Мештанин ју је лично донео у Музеј и испричао да је оравиши њиву ископао крчак у ком је био уролован свитак сребрне позлаћене оплате.

Фото: Музеј Војводине

- Трећи шлем када је доспео код нас није био у добром стању јер је проналазач комаде позлаћеног сребрног лима исправио и залепио на картон – рекла је наша саговорница. – Колегиница је на комадима препознала специфичне украсе и одмах посумњала да се ради о шлему. Знајући о каквом проналаску је реч Музеј је откупио делове шлема, позвао конзерваторе из Народног музеја у Београду Милана Чоловића и Слободана Савића који су годину дана део по део чистили и сатављали делове шлема. Невероватно је да је око 85 одсто шлема очувано, па су конзерватори успели да реконструишу његов изглед у целини.

Тијана Станковић Пештерац објаснила је да су сва три шлема делови тзв. оставе. Сматра се да је војник, повлачећи се пред непријатељем, шлемове закопао као ратни плен и планирао је да се врати по њих, с тим што научници верују да је златна оплата с трећег шлема згуљена још у античко доба. Она не искључује могућност да се можда негде, на некој војвођанској ораници крије непроцењиво благо из периода римске владавине и да ће се срећа још једном осмехнути археолозима. Од 2009. године шлемови су се нашли на бројним међународним изложбама, а интересовање научника и посетилаца Музеја и даље не јењава што говори о њиховој изузетној вредности за европску и културу нашег народа. Тијана Станковић Пештерац најавила је да ће ове године бити издата брошура о шлемовима на седам језика, а у плану је израда интерактивног стрипа.

Силвиа Ковач

Фото: Музеј Војводине у Новом Саду

EUR/RSD 117.5311
Најновије вести