Имати пса – то је начин живота. Одмалена имам псе и то вам кажем не само као ветеринар, него и као неко ко има сопствено искуство. Зато, нека се будући власници преиспитају колико имају слободног времена и колико ће од тога моћи и желети да посвете свом псу – скренуо нам је пажњу дипл. ветеринар Александар Савић када смо га упитали како одабрати кућног љубимца, јер смо сведоци да је више све оних које се опредељују да имају пса или мацу за кућног љубимца било да их удоме, што је лепо, или да их купе из одабраног легла. Кућни љубимац ће вас подстакнути на активност, умањити стрес и усамљеност. Свакако ће вам у дом унети радост, обасипаће вас љубављу, али морате да знате да у том „пакету“ долази и одговорност за здравље и живот повереног вам бића.
Да ли би је потребна консултација с ветеринарем око одабира?
– Када се бира кућни љубимац, пре свега пас или мачка било би добро да се консултујете с ветеринарем. Но, нажалост, будући власници нас најчешће не консултују... Када се бира куца, власник мора да се запита колико има времена, колико је активан и колико воли да се шета... Код избора расних паса лакше је изабрати пса по темпераменту, јер одређене расе имају своје карактеристике и по карактеру. Када се бира мешанац – темперамент се одређује према раси на коју је налик. Нагласио бих да би власници требало да знају да ће лабрадори највероватније преврнути сваки контејнер, а теријери су најчешће екстремно тврдоглави и неће се слагати с мацама... Немачког овчара је лако васпитати, али ћете имати буљук длака и он ће тражити дуге шетње. Управо зато је и битно да се консултујете када одабирате пса за кућног љубимца. Многи власници нам кажу „па ја то нисам знао“ – а ја им кажем „како да знате када нисте ни питали“...
На шта бисте будућим власницима скренули пажњу?
– Сада има доста раса малих паса који се не лињају, али зато траже да се четкају, да им се чисте уши, да им се негују интимни делови – јер су то расе које су људи годинама селекционирали да би биле погодне за стан, али није све идеално код њих... Истакао бих да су пси који се лињају далеко отпорнији, али власник мора да зна да је стално присутан тај проблем с длакама и да ће морати да чешће чисти стан... Није то недељно усисавање, него свакодневно. Да ли сте на то спремни?
Како одабрати мачку?
– Искусни познаваоци мачака ће лакше препознати које су маце мазне, које су враголасте, а које су намћори. Неки обрасци у понашању постоје... Напоменуо бих и да је с мачкама битно другачије, оне су мање захевне у односу на псе. Међутим, код удомљавања мачака с улице постоји један други проблем – код велике популације мачака заступљене су вирозе које су углавном неизлечиве. Удомљавањем мачића с улице власник заиста добија „мачку у џаку“, јер не зна да ли је његова маца већ нешто од тог пакета вируса покупила. Наиме, ти вируси могу да буду у стању мировања, као ХИВ код људи, а да се у неком тренутку активирају, а када ће се то десити и да ли ће се то десити, то се никада не зна. Власници би требало да знају да се те болести обичним клиничким прегледом не могу установити, брзи тестови не морају увек да покажу да мачка има вирус уколико он тренутно није активан.
Када би требало да власник доведе маче, куче или пса код ветеринара ако га удоми с улице?
– Што пре, у року дан-два. Прво их треба очистити од цревних паразита. Схватите ово озбиљно зато што је добар део паразита које наши кућни љубимци покупе су паразити које могу да имају и људи. Потребан је један општи клинички преглед (гледа се како изгледа длака, очи, какав је став пса, каква му је анатомија...). Тада ветеринар може и треба да вас посаветује каква храна је најбоља за вашег љубимца, да ли су потребни суплементи... Када се узме куца с улице не би требало журити с вакцинацијом, боље је пустити и месец дана да се пас навикне на власнике, да му се поправи опште стање па се тек тада приступа вакцинацији. Ако се узме куче из легла, тада се оно одмах вакцинише (то је око шесте недеље). Псе када кренете да шетате би требало заштити од крпеља, бува и срчаног црва. Уколико се удоми одрастао пас било би добро да се ураде тестови на срчаног црва и на болести које доносе крпељи.
– Имати куче не значи само купити најбољу храну и најлепшу играчку и опрему за свог љубимца – имати куче значи и гомилу проблема које пси могу да имају. До анксиозности и многих метаболичких поремећаја долази због недовољног кретања паса, зато што је пас затворен у стану, па ће одрастао пас глодати намештај, јести чарапе, жвакати ципеле, повраћати... Пас тражи посвећеност, а комбинација активног пса и неактивног власника није добра ни за једно од њих. Из праксе могу да кажем да су многи од наведених проблема нестајали када су власници посвећивали више пажње псима и више их изводили их напоље, дуже се шетали. Уколико имате сат времена на располагању понесите у шетњу лоптицу и бацајте је псу док се не измори. Физичка активност је не само веома важна за здравље пса, него и за ваше здравље – искористите ту прилику која вам се пружа да унапредите и ваше здравље, нарочито ако вам је посао такав да сте у седећем положају најмање осам сати – посаветовао нас је ветеринар Александар Савић.
– Напоменуо бих да се болест срчани црв екстремно проширила на нашим просторима, а да је пре осамдесетих није ни било. То је болест која не може да се излечи, у неким земљама (као што је Америка) се ни не лечи јер је лечење скупо. Док се код нас лечи, није тако екстремно скупо, али је веома дуготрајно. То је споро убијајући третман где се срчаном црву не дозвољава да се размножава и чека се да црв угине природном смрћу стављајући га у окружење „панчевачког ваздуха и зрењанинске воде“, односно скраћујући им животни век. У једном тренутку смо имали овде 70 паса на том третману. Најбрже излечење смо имали за пет месеци, а најдуже за двадесетак месеци. То је дуг временски период, власници буду и фрустрирани, али ако пас није јако стар и ако није јако дуго вукао ову болест излечење је извесно, чак и без последица – објаснио је Александар Савић.
Марина Јабланов Стојановић
