Таман сам изашао из обавезног карантина, урадивши антигенски тест у једној од градских апотека Рајнфелден Бадена у Немачкој, када је пристигла вест да је Швајцарска скинула Србију са листе ризичних земаља по питању опасности од заразе коронавирусом. То ми је одмах отворило слободан пролаз за шетњу преко старог моста на Рајни за обилазак Рајнфелдена, на швајцарској обали реке.
Уверио сам се да живот у Рајнфелден Бадену и Рајнфелдену, двојним градовима на Рајни, бар када је реч о превентивним мерама на спречавању ширења короне није исти. Две развијене европске државе у срцу, обашка и близина тромеђе са Француском, дају посебан ритам, мада је прелазак људи који живе и раде у пограничном подручју без већих препрека, али томе треба додати и посебна овлашћења која имају градске и регионалне власти.
У Рајнфелден Бадену, рецимо, у центру вароши обавезно је ношење заштитних маски, такође и уласком у затворене просторе трговинских радњи, уз ограничен број присутних, при чему у неким специјализованим је обавезна регистрација преко мобилне апликације или попуњавањем формулара са основним подацима. За домицилно немачко становништво и оне са сталним боравком, једном недељно омогућен је бесплатан антигенски тест у апотекама, а они који дођу у госте, као што је то и у мом случају, уз обавезно заказивање брзо урађен антигенски тест стаје 15 евра и негативан резултат омогућио је излазак из карантина. Запослени у овдашњим фирмама имају обавезу да обаве антигенски тест сами или се то обаља у фирми, а на посао могу само са негативним.
Корона је посебно погађала Швајцарце који су навикли да се снабдевају јефтинијим пазаром у Немачкој, јер им је куповина с друге стране границе била онемогућена, па су приметне гужве у продавницама Рајфелден Бадена, настале од прошле суботе када су поново похрлили у продавнице, тако да су рафови у многим били испражњени.
За разлику од Рајнфелден Бадена, на швајцарској обали у центру Рајнфелдена у четвртак после подне по сунчаном времену на главном сокаку Марктгасе (Пијачна улица) опуштеније, терасе запоседнуте гостима, у продавницама мање строгоће, а на суседни омањи трг за четвородневни програм смештала се шатра мини циркуса са пратећим мобилијаром. На више места преко главне улице развучени су рекламни панои за велику поставку изложбе „Рајнфелден – Под напоном – Са тромеђе у свет!“ у овдашњем музеју и назнака да је варош у знаку „зелене енергије“, поготово што овдашњим електранама на Горњој Рајни и Шварцвалду управља компанија „НатураЕнергиа“. Рајнфелден припада швајцарском кантону Аргау а уз подршку Друштва „Свет индустрије Аргау“, изложба је допринос упознавању развоју и индустријализацији тог кантона, посебно усредсређена на електрификацију, а такође и промовисање очувања развоја индустријског наслеђа и приказивања индустријске културе кантона Аргау. При томе се као централне личности истичу Аугостино Низола (1969-1961) и Чарлс Е. Л. Браун (1863-1924), двојице швајцарских пионира на успостављању мреже хидроелектрана и могућности транспорта електричне енергије на велике удаљености. Ови швајцарски стручњаци, били су нешто млађи савременици Николе Тесле, а у њихово време хидроелектрана Рајнфелден изграђена 1898. године била је највећа у Европи и могла је да електричном енергијом опскрби град Базел.
Древни мост који спаја два Рајнфелдена на Рајни уобичајено је украшен државним знамењима и заставама 26 кантона Швајцарске федерације, али сада уместо застава кантона на јарболима се налазе беле заставе међународне изложбе „ИБА Базел Експо – Прелазак граница заједно“ која је у току у кампусу Витра у Вајл ам Рајну, месту које је практично предграђе Базела са немачке стране.
Када већ прелазимо стари мост преко Рајне вредна је помена чињеница, да ова деоница рова корита реке досеже највећу дубину од 32 метра, неколико метара испод моста, места названог вртлог Свете Ане. Ту је граница тектонске плоче, а дубоки ров пролази директно испод средишњег дела моста, па се после отвара у слив у облику шкољке чија је најнижа тачка вртлог Свете Ане. Дубина водотока Рајне код Рајнфелдена је три до четири метра, али погледом с моста уочљиви су застрашујући вртлози брзе реке, а крију се и подаље испод наизглед мирне површине воденог огледала.
За овај локалитет везане су две легенде. Према једној, када су Хуни освајали ове крајеве, пљачкали, пустошили палили читава села и градове, па заузели и Рајнфелден, његови становници су побегли у оближње шуме и потом измучени хладноћом и глађу напали су град ноћу. Хуни су изненађени нападом побегли преко моста на Рајни, одакле су пошто им је било тешко бацили опљачкано златно звоно некадашње капеле Свете Ане, за које се од тада каже да је сахрањено у вртлогу Свете Ане. Према другој легенди становници Рајнфелдена бацили су све драгоцености у Рајну, када су Хуни напали град. У реку су бацили и звоно како не би било претопљено. Тврди се да се преварени непријатељ осветио господарици замка Ани и гурнуо је у вртлог, који се од тада назива вртлог Свете Ане. Замка и капеле ту више нема, а Света Ана слови за заштитницу лађара на Рајни.
М. Митровић
