Јованов двор, најлепша грађевина у Врњачкој Бањи

– У нашем Замку можете видети историју Врњачке Бање везану за фигуру генерала Јована Белимарковића, који је градио ову вилу у време када је Врњачка Бања тек постајала лечилиште – увела нас је у причу Анђелија Бранковић, кустос Замка културе у Врњачкој Бањи, како се овај летњиковац генерала Белимарковића сада зове, јер је постао културно добро од посебног значаја којим управља „Културни центар“. Овде се осим сталне музејске поставке одржавају фестивали музике, изложбе, вечери поезије, предавања...
е
Фото: М. Јабланов

И заиста, изнад предивног парка Врњачке Бање, изнад границе ондашњег бањског рејона, али и изнад извора топле воде, помало заклоњено од погледа налази се здање које када му се приближите не можете да не приметите – дворац генерала Белимарковића. Овај раскошни летњиковац грађен је између 1882. и 1887. године по узору на пољске виле северне Италије у стилу романтичарског историзма са ренесансним детаљима. Идеја за овакав отмен изглед је потекла од грађевинског инжењера Павла Денића, генераловог сестрића, који је урадио скице, а да би све то било како треба, радове је надгледао аустријски грађевински инжењер Франц Винтер.

Власник овог отменог двора, Јован Белимарковић, потиче из познате српске породице Бабадудића који су током ХIХ века били на значајним положајима за време док су владали Обреновићи. Јован је рођен 1827. године у Београду где је завршио основну школу и лицеј, а потом кренуо на даље школовање у Берлин где је учио за артиљеријског официра. Своје војно знање потврдио је у многим биткама, а нарочито у ослобођењу Ниша и Врања од Турака. После ове битке унапређен је у генерала и одликован највећим оредном Таковским крстом с лентом. Кажу да га је као команданта красила смелост и способност да војску држи у добром расположењу, што је одлика великих војсковођа. Био је министар војни, а једно време и намесник младом краљу Александру, што значи да је владао Србијом.

Фото: М. Јабланов

– У овај замак су долазиле најутицајније фигуре у Србији с крајем ХIХ века. Један од сталних гостију Јована Белимарковића је био и сам краљ. Пошто се овај крај веома свидео краљу планирало се да се у Врњачкој Бањи направи и двор налик Версају, али се то на жалост никада није остварило. Ипак, остао нам је Јованов двор као најлепша грађевина у Врњачкој Бањи – поверила нам је кустос Анђелија Бранковић.

Био је ожењен лепом Цаном из шабачке породице Чотрић и имао десеторо деце, али нису сва деца преживела. Старост су дочекали само синови Милош и Реља. После Милошеве смрти Реља је био једини наследник. Последњи потомак Белимарковића учествовао је у отаџбинским ратовима (1912 – 1918) и више пута је одликован. Носилац је Албанске споменице, док је за време Другог светског рата био у немачком заробљеништву. Био је ожењен Францускињом Марсел, с којом на жалост није имао потомака и пред крај живота је вилу продао држави.

– Ово здање је откупљено 1968. године од наследника Белимарковићеве породице и постало је власништво града. Седамдесетих година дворац је постао музеј где је једна од сталних поставки соба Јована Белимарковића са неким од његових личних предмета – рекла нам је Анђелија Бранковић кустос Замка културе у Врњачкој Бањи.

Фото: А. Бранковић
Пљоснате чаше, омиљени сувенири

Посебну занимљивост у сутерену летњиковца Јована Белимарковића у Врњачкој Бањи представља стална поставка сувенира из времена наших бака и прабака. Нама су за око запале пљоснате чаше...

– Овде могу да се виде и сувенири, разгледнице и познате пљоснате чаше које су се носиле као успомена из Бање. Необични облик ових чаша указује на практичност – наиме оне су се носиле у џепу, а када се дође до извора бањске лековите воде – биле су при руци – открила нам је Анђелија Бранковић кустос Замка културе у Врњачкој Бањи.

 

Марина Јабланов Стојановић

EUR/RSD 117.3079
Најновије вести