Тог 17. марта догодио се погром на Косову и Метохији, етнички мотивисано насиље над Србима.
У три дана насиља Албанаца над Србима 17, 18. и 19. марта 2004. настрадало је 10 Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 935 српских објеката, од којих 738 српских кућа, 10 јавних објеката, школа, пошта и домова здравља.
Протерано је 4.012 Срба из шест градова и девет села.
Последице мартовског насиља ни до данас нису саниране, а најтрагичније је то што су поједина места од тада остала без Срба и што се ни пет одсто тада протераних није вратило у своја места.
На скупу у Београду говориће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, након чега ће бити одржан пригодан уметничко - сценски приказ о догађајима тог 17. марта 2004.
Организатор комеморативне академије је владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Програму ће присуствовати представници Народне скупштине Републике Србије, Владе Републике Србије, Војске Србије, Града Београда, дипломатског кора у Србији, удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Ђурић: И 15 година од погрома - тишина
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је да је, 15 година после погрома Срба на КиМ, за њега најјачи утисак „мук, ћутање и тишина“.
На данашњи дан, пре 15 година, без повода, вођени безумном мржњом, десетине хиљада Албанаца предвођени својим политичким лидерима палили су све српско на КиМ, и у два дана спаљено је 35 српских светиња, неколико хиљада српских породичних домова, хиљаде људи је протерано, подсетио је Ђурић истичући да данас, после 15 година, главни политички протагонисти тог напада нису одговарали.
Ни Кфор ни међународна заједница нису радили свој посао, већ су својим пасивним држањем тада у великој мери допринели томе, нису радили све што је требало да би се то спречило, рекао је Ђурић гостујући у Јутарњем програму на РТС.
17. марта горели су Призрен и Богородица Љевишка, манастир Девич, горела је призренска Богословија, навео је он.
Не смемо да заборавимо ко је ћутао и ко није реаговао пре 15 година, поменуо сам Кфор али и тадашње власти су немим муком дочекале све то што се дешавало на КиМ, нагласио је Ђурић.
Како је рекао, не можемо да им припишемо одговорност за чињење, али можемо за нечињење.
Према речима Ђурића, не можемо се само ослонити на Кфор и међународну заједницу, јер је одговорност делимично и на држави Србији.
Ђурић подсећа да смо могли да чујемо од председника Александра Вучића да ако Кфор не буде радио свој посао, има ко ће да ради, ако права Срба буду угрожена.
Чак и Стејт департмент је осудио оно што се дешава на Косову и Метохији, побројао је преко 100 инцидената против Срба и написао да постоји континуирано насиље над Србима на КиМ, рекао је Ђурић те упитао да ли су они који су синоћ упали у РТС писали некоме поводом напада на Србе на КиМ.
Не, они су покушавали да на КиМ организују протесте, али не против Албанаца у Приштини, већ против власти у Београду, рекао је Ђурић
За разлику од периода 2004. године и 2008. године, када је Косово прогласило независност, данас постоји озбиљан одговор, Србија 17. март никада више неће поновити, а то сте могли да чујете са најмеродавнијих и најзначајнијих места у овој држави, као што сте могли да чујете да се неће прихватити уцењивање Србије приштинском платформом, нагласио је Ђурић.
Ђурић каже да не може да не примети да само недељу дана после јасне поруке Приштини, када је речено „сиктер“ платформи, имате да они који су поставили границу на Јарињу насилно упадају у институције.
Како каже, један од разлога што се Албанци суздржавају од даљих насилних реакција је тај што виде да би наишли на озбиљнији и одлучнији одговор Београда.
Упозорили смо да је усвајањем платформе завршен дијалог, одговорност је на албанским политичарима у Приштини, а на нама је да бринемо о Србима на КиМ, имамо 149 пројеката који укључују изградњу школа, болница, путева као и пружање материјалне помоћи за стварање каквих таквих услова.
Дрецун и Човић: Циљ је био етничко чишћење
Мартовски погром над српским становништвом на КиМ мао је за циљ етничко чишћење и застрашивање Срба, оценили су данас некадашњи шеф Кординационог центра за Ким Небојша Човић и председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун.
Идеја је била потпуно етничко чишћење и застрашивање Срба, они желе и данас исто то, односно да имају етнички чист простор кад је албанска заједница у питању, рекао је Човић гостујући на ТВ Пинк.
Човић је рекао и да и данас, после 15 година од тог догађаја, за погром нико није одговоран.
То је био бруталан напад, тад смо имали сусрета са РОСУ није било размене ватре... Моје мишљење је да Кфор није превентивно реаговао, а убеђен сам да да су имали податке, истакао је Човић.
Он је истакао да албанска страна увек бира тајминг кад се Србија налази у специфичном тренутку, а тада је била актуелна промена владе.
Човић је рекао да је тада, у мартовском погрому уништено преко 10.000 гробних места, као и културна баштина, а да је у међувремену доста објеката реконструисано.
Такође је додао да су на местима цркава и културне баштине направљени споменици ОВК и да се и данас повремено напада оно што је обновљено.
Милован Дрецун рекао је да је погром био добро исланирана акција, као завршни талас етничког чишћења.
Он је додао и да је напад на возило УМНИК полиције у Приштини прикриван.
Подсетио је и да је Ибрахим Ругова у једном од извештаја рекао да су погром организовали Хашим Тачи и Рамуш Харадинај.
