Канал Бегејац у Кули чист после две деценије

Председник општине Кула Дамјан Миљанић каже да је овогодишњи буџет Општине 1,83 милијарду динара, што је више него претходних година.
kanal begejac, Dnevnik/Radivoj Hadžić
Фото: Дневник/Радивој Хаџић

У буџет улазе и кредити за завршетак канализације и базена, што су само неке од капиталних инвестиција у тој општини, а није наодмет истаћи и да је канал Бегејац, с којима су становници Куле муку мучили годинама, коначно очишћен од индустријских и отпадних вода.

– Највише новца издваја се за изградњу базена, тачније, спортског центра у Кули – истакао је Миљанић. – Од Покрајинске владе смо добили 175 милиона динара за пројекат, док је учешће Општине, делом из самодоприноса, а делом из буџета, као и кредитног задужења, 150 милиона. Радови су у току и прва фаза отвореног базена и једног спортског центра у Кули који се гради износи више од 300 милиона динара. Нови спортски комлекс налази се на самом уласку у Кулу с леве стране из правца Врбаса, и тренутно се радови не могу промашити јер је ту велика количина земље, која се може видети и са самог пута.

Екипа „Дневника” је обишла те радове да би утврдили докле се стигло, те смо на лицу места видели да је изграђен дечји базен, као и онај за непливаче, али и да се ради пуном паром.

Фото: Дневник/Радивој Хаџић
Од већих инвестиција потписани су уговори за радове у Индустријској зони и ради се спајање Индустријске зоне која се налази на улазу у Кулу с водоводном мрежом (Дамјан Миљанић)

Миљанић наводи да изградња читавог комплекса подразумева и градњу затвореног базена и спортске хале, што ће бити рађено фазно.

– Радови су настављени у октобру и завршетак се очекује на пролеће идуће године. Тада прелазимо на другу фазу радова, а пошто је реч о високим сумама, такође ћемо тај пројекат радити у партнерству с Покрајином – каже Миљанић.

– Од већих инвестиција потписани су уговори за радове на Индустријској зони и ради се спајање Индустријске зоне која се налази на улазу у Кулу с водоводном мрежом. До сада је Индустријска зона имала свој бунар и извориште, а сада је повезујемо на градски водовод да бисмо обезбедили стабилно снабдевање водом. Друга инвестиција у Индустријској зони тиче се изградње пута и постављање расвете у делу који их није имао – каже Миљанић. – Вредност радова износи око 50 милиона динара и већину новца обезбедила је Покрајинска влада, док Општина има мало учешће.

Фото: Дневник/Радивој Хаџић

Највише новца издваја се за изградњу базена, тачније, спортског центра у Кули

По његовим речима, раде на пројектима управљања производњом воде и план је да се из Канцеларије Републике Србије за јавна улагања одобри око два милиона евра за санацију изворишта и бунара и управљање производњом воде, као и замену азбестних цеви у Кули и Црвенки. Реч је о завршној фази пројеката и, како наводи председник општине Кула, та свота је резервисана у Канцеларији.

– Имамо у плану да пројекте завршимо до децембра, након чега ће бити расписан поступак јавне набавке – каже Дамјан Миљанић.

Ово је година израде пројектне документације јер су озбиљне паре и у Републици и у Покрајини одвојене за финансирање и реконстукције водовода, путева, школа, истиче Миљанић. Он истиче да је општина Кула имала огроман проблем с индустријским каналом ИК 64, познатијим као Бегејац, паралелним с Великим бачким каналом.

– Тај канал пролази кроз целу Кулу паралелно с Великим бачким каналом. Раније је држава законом регулисала да се у Велики бачки канал не сме испуштати никакав садржај, те су све отпадне воде упуштане у индустријски канал 64, односно Бегејац. Посебно је било драматично што је цела канализација Црвенке испуштана у Бегејац, отвореним током фекалије су путовале кроз цело насељено место Кула – каже Миљанић. – Тако је било последњих 20 година и заиста се Кулом ширио несносан смрад, док се кулска канализација упуштала у исти канал на излазу из Куле и све даље ишло ка Врбасу и ту се уливало у Велики бачки канал.

Фото: Дневник/Радивој Хаџић

Држава је одлучила да реши проблем који је сматран за црну тачку Европе, тврди Миљанић, те је изграђен пречистач отпадних вода у Врбасу и основано заједничко предузеће Врбаса и Куле.


Реконструкција путева

Миљанић подсећа на то да је урађен и пут Крушчић–Грачац, што је било заједничка инвестиција двеју општина, Оџака и Куле, вредна 47 милиона динара. При крају је израда пројектне документације и радови би требало да почну већ ове године, а реализује их ЈП „Путеви Србије”. Спајају се Крушчић и Руски Крстур и вредност радова такође је 50 милиона динара. Постојећи пут се санира, проширује, те поново асфлатира.

Такође, расписана је јавна набавка за проширење раскрснице у Црвенки, где је вредност радова 27 милиона динара.


– Комплетну инвестицију финансирала је Европска унија. Насељено место Кула урадило је 99 одсто канализационе мреже, Црвенка је комплетно покривена канализационом мрежом и уложено је око 600 милиона динара да би послови били завршени у овој години – истиче председник општине Кула. – Урађен је и технички пријем мреже и сада су грађани почели да се прикључују. Пре неколико месеци почело је чишћење и измуљавање Бегејца, а претходне године је Велики бачки канал комплетно очишћен физички великим багерима. Између Куле и Црвенке су направљене такозване фиоке, те је отпад с токсичним садржајима одложен тако да не може да пропусти воду.

Бегејац који протиче кроз Кулу је очишћен и само када су хаварије, непречишћене воде су грешком упуштају у њега, што су спорадични случајеви и одмах интервенише инспекција.

Фото: Дневник/Радивој Хаџић

– Данас више нема упуштања отпадних вода, ни фекалног садржаја у Велики бачки канал, нити Бегејац. Сада је сва канализација Црвенке у цевима према Кули, и даље опет цевима у пречистач у Врбасу, што је и био систем како да се тај проблем реши и то је коначно урађено – напомиње Миљанић. – Идуће године наставља се измуљавање, односно ремедијација Великог бачког канала и део у Врбасу, што је најукомплекснији захват.

Он истиче да за пречистач још није издата употребна дозвола, иако је у пробном раду, након чега ће бити дат на управљање општинама.

Маша Стакић

Фото: Дневник/Радивој Хаџић

EUR/RSD 117.1643
Најновије вести