Како за „Дневник” каже први заменик директора огранка компаније „РЖД интернешенел” у Србији, која реконструише и модернизује српске пруге, Мансурбек Султанов, потписана документа представљају логичан след и наставак досадашње сарадње и потврду квалитета до овог тренутка обављеног посла. Уговор вредан 230 милиона евра један је од та два споразума и њиме су обухваћена три пројекта.
Део новца намењен је за израду техничке документације за реконструкцију Барске пруге, каже Султанов.
У првој фази, додаје наш саговорник, реконструисали смо 77 километара пруге на деоници од Ваљева до Ресника.
На иницијативу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, улазимо у пројектовање да бисмо створили предуслове за извођење будућих грађевинских и монтажних радова на дужини од 210 км. Други сегмент тог комерцијалног уговора је изградња електротехничке инфраструктуре на деоници пруге од Старе Пазове до Новог Сада, где ми у сада изводимо грађевинске радове, којима нису обухваћени градња контактне мреже, система сигнализације и осигурања за возове брзине до 200 километара. Трећа компонента уговора је пројектовање и изградња јединственог диспечерског центра за управљање саобраћајем возова у Србији. Имајући у виду положај Србије на мапи Европе и Балкана и чињеницу да преко њене територије пролази важан транспортни коридор, од чега се остварује значајан прилив новца, ресорно министарство планира и спроводи велике пројекте, који подразумевају савремени систем управљања саобраћајем, указује Султанов.
Како каже, неопходно је у Србији изградити тај систем управљања саобраћајем. Као аргумент за то наводи транспортно оптерећење на Коридору 10, чија једна од рута ће бити брза пруга од Београда до Новог Сада, као и руте четири Коридора 11. Све то, по његовим речима, намеће потребу за безбедним и ефикасним управљањем саобраћајем из такве врсте доспечерског центра.
Будући да је пројектни задатак када је реч о диспечерском центру дефинисан, следећи корак је пројектовање, а потом уговарање цене. На крају, како каже Султанов, долази најлакши део – извођење радова.
Што се тиче пројектовања, крећемо одмах, истиче Султанов и додаје да ће бити ангажовани стручњаци с Института НИИАС, који припада „Руским железницама” и одговоран је за систем сигнализације и аутоматизације.
Верујем да ће се и тај посао радити фазно да бисмо убрзали процес. Ради се о нимало једноставном задатку, и мислим да ћемо за годину дана моћи да седнемо за сто и усагласимо цену. Рачунам да ћемо 2020. моћи да причамо о почетку реализације тог пројекта, најављује Султанов.
Паралелено с радовима у Чортановцима, „РЖД интернешенел” је у склопу Анекса 3.2 основног уговора лане почео да реконструише колосек између Старе Пазове и Инђије. На тој деоници постављено је више од десет километара пруге, и то су, како каже Султанов, први километри брзе пруге, не само у Србији него и у овом региону.
Ради се у станици Инђија, гради вијадукт у Бешки и ускоро почиње још један, што је и предвиђено поменутим анексом.
Чекамо забрану железничког саобраћаја између Инђије и Петроварадина и грађевинску дозволу да бисмо наставили радове на прузи и објектима на њој, каже Султанов.
Имамо уверавања, додаје, в. д. генералног директора „Инфраструктура железнице Србије” Мирољуба Јевтића да ће та обустава ступити на снагу 1. фебруара.
Биће то велики подухват јер има доста објеката, попут мостића, пропуста, надвожњака... Стојимо у ниском старту, чекамо зелено светло, и чим добијемо папир, крећемо пуном паром даље, најављује наш саговорник.
Представници руске и српске железнице ставили су потпис и на Меморандум о сарадњи на пољу одржавања пруге. Наш саговорник каже да доста земаља препушта одржавање пруге, које је неопходно због експлоатације, безбедности, ефикасност и економичности, специјализованим компанијама, и да је идеја председника Александра Вучића и потпредседнице Владе Зоране Михајловић била да две стране заједно организују тај посао, користећи ресусре Србије и руско искуство.
У следећој фази, коју предвиђа новосклопљени уговор, планира се изградња нове железничке станице у Сремским Карловцима. Мансурбек Султанов каже да је видео пројекат будуће станице, али да ће предложити друго, интересантније решење.
Сматрам да Сремски Карловци заслужују објекат који се више уклапа у њихову архитектуру, објашњава свој став Султанов. Како додаје, туристи који долазе возом први сусрет с Карловцима доживљавају на железничкој станици, а потом се успознају с осталим лепотама Карловаца.
Зато мислим да изглед тог објекта треба да буде другачији, и верујем да ће та наша иницијатива бити подржана, поручује Султанов.
„РЖД интернешенел” од августа 2017. ради на градњи тунела „Чортановци” и вијадукта на делу пруге између Старе Пазове и Новог Сада, за чију модернизацију је и задужен.
С јучерашњим даном пробушено је 715 метара тунела, који се састоји од две цеви по 1,1 километар дужине, каже директор Султанов.
Како додаје, бушење је подељено на три фазе и за сада тече по плану.
Из тунела воз ће излазити право на вијадукт, који практично представља два моста с два колосека у сваком смеру у плавном делу Дунава. Дуг је готово три километра. Важно је нагласити да смо „изашли” из земљаних радова, што је најтежи и најскупљи део посла. На простору од четири километра на том градилишту у земљу је побијено 40 километара шипова. Сада су на реду носећи стубови. Слободно могу да кажем да је око 49 одсто посла тамо завршено. На неким деловима се раде и распонске конструкције. Наилазили смо на различита изненађења приликом рада, у првом реду мислим на састав тла, затим на подземне воде, неусклађеност пројекта са стварним стањем на терену, али смо заједничким радом, у који смо укључили руске и немачке стручњаке, те српски Институт ЦИП, решили све тешкоће, каже Султанов.
Градилиште у Чортановцима је и у финансијском, инжењерском и сваком другом смислу у овом тренутку највеће градилиште у Србији.
Радници раде свакодневно, а уводи се сада и друга смена. Ангажовано је 560 радника, 136 различитих машина и возила из више од 50 компанија – две главне су руске, остале су из Србије. Укупна вредност тих радова је 337,6 милиона долара, 85 одсто се финансира из руског кредита, а 15 из буџета Србије.
Зорица Милосављевић
