Стање у хрватском туризму горе него за време рата

ЗАГРЕБ: Аустријски Пресе и немачки Рајнише пост објавили су текст под насловом "Хрватска: Горе него у рату", који се бави изазовима ове туристичке сезоне у Хрватској.
jadransko more split pixabay
Фото: pixabay.com

"Криза је од туризма зависну Хрватску ударила пуном снагом", наводи аутор Томас Росер и додаје да би дугорочно то могло бити добро за Хрватску.

На почетку он описује празну Опатију, уз подсећање да је она уобичајено у ово време увек била пуна туриста.

"Пролеће у Опатији је увек лепо, али ове године је било чудно без гостију", каже Радован Лазић из хотела Адриатик, који додаје да је и током рата у хотелу било људи, биле су ту смештене избеглице, али да за време пандемије није било баш никога.

"Отказивање резервација, финансијски притисак расте, несигурност је све већа - све то узнемирава људе", описује Лазић атмосферу у хотелијерској бранши.

Ниједна европска земља није толико зависна од туриста као Хрватска, истиче се да је приход од туризма скоро петина БДП-а.

"Криза коју је изазвао корона вирус стога је најновију чланицу ЕУ погодила као ниједну другу: према проценама Бечког института, Хрватска ће имати пад привреде од 11 одсто", пишу аустријски И немачки листови, пренео је хрватски портал Индеџ.

Хрватски Јадран ће од 15. јуна бити званично отворен за туристе, а за јесен се пребацују конгресна окупљања која су била заказана за пролеће.

У чланку се наводи и другачији пример из хрватске привреде, а то је Вартекс, којем је "након дуге кризе прошле године нови капитал дао живот", а сада се уз одела од твида шију и заштитне маске.

Председник управе Томислав Бабић не гледа песимистично у будућност, наводи се у чланку. Бабић сматра да ће се производња вратити из Азије у Европу.

"Производимо за тржиште које нам је близу па тако можемо брзо да реагујеммо на трендове, за разлику од конкуренције која увози сву своју робу", каже Бабић.

Наводи се да би Балкан могао можда профитирати од прекида ланаца снабдевања током пандемије јер ће сада европске земље хтети да имају производњу у близини уместо у Азији, а на Балкану има радне снаге, а плате нису високе.

"Хрватској је након кризе 2008. требало пола деценије да се врати привредном расту. Овај пут би могло ићи брже: већ за 2021. се предвиђа раст од четири одсто", наводи се у тексту И констатује да ће бити потребно годину дана да се надокнади овогодишњи минус.

Задужење државе ће се, кажу, пак попети на 90 одсто па постоји могућност "да најмлађа чланица опет не успе да се приближи ЕУ просеку, већ да заврши на поду".

Спомиње се и отказивање Европске престонице културе у Ријеци као још један ударац за Хрватску.

"Нарочити је проблем незапосленост, која се од марта до маја повећала за 32,4 одсто. Тренутни број од 160 хиљада незапослених могао би се удвостручити до краја године", наводи се у тексту аустријског и немачког листа.

EUR/RSD 117.5900
Најновије вести